I DALJE SVE SVOJE EMOCIJE DAJEM DRUGIMA, UMESTO DA ZAGRLIM SEBE: Milica Todorović iskreno o privatnom životu i planovima za budućnost

Milica Todorović prošle nedelje objavila je baladu "Proći ćeš me ti", koja je dve godine čekala svoj trenutak. Pre nekoliko dana snimila je spot za pesmu "Izgubila sam sebe", koja će pratiti istoimenu knjigu Vesne Dedić, završila je muzičku numeru za drugu sezonu serije "Južni vetar", sprema dva dueta, u planu joj je i jedan brzi singl, a prošlog vikenda nastupala je pred publikom posle tačno godinu dana. Na prvo pitanje šta joj duga pauza zbog pandemije donela odgovara:

- Mir, vreme koje sam u Kruševcu provela sa porodicom, druženja s prijateljima, mogućnost da se posvetim sebi, pa sam zato i smršala... Čak ne mogu da kažem da sam jedva čekala da se vratim u nekadašnji ritam. Od 13. godine nisam imala duži odmor, osim zbog problema sa glasnicama, ali to je pre bilo bolovanje. Sto puta sam sebi obećala da ću izdvojiti vreme za spremanje albuma i rad u studiju, međutim, sve ostaje na pričama, koje ne ispunim. Kod mene važi sistem ako bude – biće, ako pesma naiđe – naići će. Takva sam celog života, a mama kaže da sam "povukla" na tatu, koji je flegma. Koliko je moja najbolja prijateljica i saradnica Bobana ambiciozna, toliko ja nisam. Zato mi je nju Bog poslao.

Mnogo puta čuli smo da se "o Milici sve zna, jer čim je pitate ona iskreno odgovara". Da li to što se ne priča o novoj ljubavi znači da je nema?

- Kad se zaljubim, odmah potvrdim, još i kažem s kim sam. Svi mi savetuju da ne pričam baš sve što se dešava, jer ljudi umeju da budu i zavidni i ljubomorni, ali ja to nikako ne mogu da prihvatim. Sada je u toku faza zaljubljenosti u sebe. U stvari, pre bih rekla briga o sebi. Kako god je zvali, moja psihoterapeutkinja Vanja dugo me tome uči, ali ja i dalje sve svoje emocije dajem drugima. Već pet godina mi ponavlja: "Milice, zagrli sebe, voli sebe, život je veći od nas, život nas vodi..."

Vi ste među prvima iz vaše branše priznali da idete kod psihoterapeuta.

- Seanse ne treba doživljavati ni kao znak da ste fensi, ni kao tabu, već kao mentalnu higijenu. Taj izraz možda se prečesto koristi, ali je najadekvatniji. Prijatelji mi kažu "šta će ti, mlada si", ali, zar godine imaju veze s potrebom da popričaš sa nekim ko je školovan da te na pravi način sasluša? Ne moraš čak ni da imaš neki veliki problem.

Da li posle svih ljubavnih veza imate ideju kakvog mladića želite?

- Ljubav prema sebi natera te da sebe više ceniš. Nekad kažem da zaslužujem više i bolje. To pomislimo kada na kraju svih tih veza spoznamo da smo mnogo više dali sebe nego druga strana. Svuda treba da postoji balans, pa i u ljubavi. U kući imam ikonu Isusa Hrista, koja mi je oduvek veoma draga. Stavila sam je na vidno mesto, pa kad je pogledam, pomislim: "Ti znaš kako sve treba da bude, tebi sve prepuštam". Što bi rekao pokojni patrijarh Pavle – ne nosi na sebi sve brige ovog sveta, već živi sa Gospodom u miru.

Imate li predstavu koliko ste puta čuli pitanje o rođenju deteta Petra Strugara?

- Bila sam zbunjena jer nisam znala kakav se odgovor od mene očekuje. Od srca kažem "neka je dete živo i zdravo" i ponavljam da Bog sve namešta onako kako treba. Njemu je suđeno da u ovom trenutku dobije još jednog sina, što je divno. Samo bi izopačena osoba mogla da kaže bilo šta drugo. Posebna priča je što je trebalo najosnovnije znanje iz matematike pa da sve bude jasno. Mi smo se rastali pre 14 meseci, a beba dolazi na svet posle devet. Nekad se našalim u intervjuima, pa ljudi mogu da pomisle da "prozivam" Petra, ali on je super tip. Našem rastanku zaista nisu prethodile svađe.

Zanimljiva je vaša rečenica: "Ne volim da budem sama pa sam posle raskida s Petrom kupila psa".

- Od kada je stigla pudla Lola, stvarno nikad nisam sama. Uvek je tu neki repić koji se kreće i oči koje me tako gledaju da zaboravim sve probleme. Nisam znala da pas može da se toliko voli i da on može da pruži takvu ljubav.

Jednom prilikom rekli ste da vas partneri nisu razočaravali, ali da je bilo nekih bolnih postupaka prijatelja. Da li ste izvukli pouke?

- Još se trudim da to prevaziđem. Teško je kada te izda neko ko ti je bio baš blizak i kome si mnogo verovao, ali i to je zadatak za mentalni razvoj. Treba da shvatiš da nije do tebe, već do druge osobe. Pokušavam da sve sagledam šire, čak i da oprostim, ali teško mi ide. To je jedna od tema o kojoj razgovaram sa psihoterapeutkinjom. Opraštanje je teška stvar, a važna je za čoveka da bi mogao da krene dalje. Da postoje i vakcine koje bi obezbedile opraštanje i zaboravljanje, odmah bih išla da primim svih pet. Znam da u tekstovima, kad se sagovornik nasmeje, u zagradi piše "smeh", a kod mene bi moglo "malo suze, malo smeh". Čim me nešto pogodi, a budući da sam vrlo emotivna, odmah se rasplačem. Celog života sam takva.

Kako je neko tako emotivan uspeo da toliko dugo bude deo estrade?

- Teško, pogotovo što sam sa 13 godina otišla od kuće, a narodna muzika nije bila nešto što sam želela da pevam. Međutim, sve to doživljavam kao još jedan pokazatela da postoji sudbina. I posle 18 godina na estradi ne uspevam da shvatim da neko može da bude zao i da izneveri tvoje poverenje. Volela bih da mogu da ogrubim, ali mi ne ide.

Kad vam je bilo teško, da li ste išli kući ili ste na drugi način "bolovali"?

- Kada si jako mlad, drugačije razmišljaš. Osećaš se kao da si pao s kruške. Kad ti u 15. kažu da ideš na američku turneju, odgovoriš: "Nema problema, kad krećem?" Sa 16 sam išla u Pariz sa Kusturicom, jer sam bila deo pank-opere "Dom za vešanje". Dok si dete ili tinejdžer nemaš osećaj odgovornosti, a upravo on ti donosi strah. I jedno i drugo stigne s godinama.

Pomenuli ste da je tata knjigovođa, a jednom prilikom ste rekli da ne umete s novcem. Niste nasledili umeće baratanja brojevima?

- To nisam, ali sluh jesam. Tata je svojevremeno pevao, a deda je svirao kontrabas. Na njega sam toliko sentimentalna. Uostalom, oboje smo Vage u horoskopu. Kad sam bila mala, tata je radio sa mnom matematiku i strašno se nervirao kad nešto ne razumem.

Imate dve sestre i brata. Šta oni rade?

- Starija sestra je domaćica, a mlađa je završila Pedagoški fakultet u Jagodini. Budući da u ovoj državi možeš da diplomiraš šta god hoćeš, ali je pitanje da li ćeš naći posao, još ne radi kao vaspitačica. Brat je zaposlen na benzinskoj pumpi u Kruševcu, kao i tata. Ponekad, kad počnem da razmišljam šta mi se sve ne dopada u životu, trgnem se i pomislim: "Bože, oprosti mi, ne znam zašto se žalim kad su mi svi živi i zdravi".

Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: milicatodorovicofficial/Instagram