PSIHOLOŠKI PROFIL PANDEMIJE U SRBIJI: Koje navike i epidemiološke mere će građani zadržati?

Istraživanja rađena tokom i nakon epidemije gripa pokazala su da su se među pacijentima neke od epidemioloških mera i navika zadržale.

Učestalo pranje ruku, neprestana upotreba sredstava za dezinfekciju i izbegavanje kontakata s drugim ljudima zbog straha od zaraze - rečju, sve one aktivnosti koje su do pre godinu i po dana spadale u dijagnozu opsesivno-kompulzivni poremećaj, od početka pandemije virusa korona smatraju se društveno odgovornim ponašanjem. Znajući da sudbina pandemije ne zavisi samo od bolesti kovid 19, već i od ponašanja ljudi, epidemiolozi širom sveta apelovali su na stanovništvo da pere ruke makar 20 sekundi nakon svakog kontakta sa stvarima iz spoljnjeg sveta, nosi zaštitne maske i izbegava socijalne kontakte. Istraživanje "Psihološki profil pandemije u Srbiji", koji je Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu počela da sprovodi 48 sati nakon 6. marta, kada je u našoj zemlji registrovan nulti pacijent, i u kome su učestvovale 8.972 osobe, pokazalo je da smo brzo uspeli da dostignemo visok nivo samozaštitnog ponašanja. Već oko 15. marta većina naših sugrađana prebacila se na "pandemijski mod" ponašanja – ostajala je kod kuće, često prala ruke, kupovala sredstva za dezinfekciju, izbegavala kontakt s drugima i bila pod punom "ratnom opremom", noseći i maske i rukavice.

Čak dve trećine ispitanika izjavilo je da u potpunosti poštuje savete lekara koji se tiču pojačane lične higijene i izbegavanje socijalnih kontakata. Sledeća značajna promena u ponašanju koja je izazvana pandemijom virusa korona ticala se otkazivanja putovanja – 63 odsto ispitanika reklo je da je promenilo svoje planove zbog opasnosti od kovida 19 i zatvaranja granica. Analizirajući koje navike se teže menjaju, uprkos opasnosti od novog virusa korona, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da trećina ispitanika nije promenila svoje potrošačke navike – kupuju na isti način kao što je to činila pre pandemije. Na individualnom planu ponašanja najteže nam je pala zabrana "ne diraj lice" jer brojna istraživanja svedoče da u toku jednog sata dodirnemo lice u proseku 16 puta.

Svaki deseti ispitanik priznao je da i dalje sebe "uhvati" da dodiruje nos, usta i oči. Autori ovog istraživanja nisu bili iznenađeni ovim nalazom jer je dodirivanje lica neosvešćena navika i kao takva posebno izazovna i teška za gašenje. Osim toga, svaka sedma osoba izjavila je da nije u stanju da ispoštuje savet lekara koji se tiče izbegavanja svakog kontakta – potreba da budemo u fizičkom kontaktu s ljudima koji su nam bliski jača je od straha da zarazimo ili budemo zaraženi.

Iako u ovom trenutku niko ne može da predvidi tok pandemije, budući da epidemiolozi češće govore o novom talasu, a ne o eventualnom kraju krize izazvane koronom, stručnjaci širom sveta bave se pitanjem – kako ćemo se ponašati kada bude proglašen kraj pandemije i koje ćemo pandemijske navike zadržati. Bendžamin Gardner, naučnik koji proučava ljudska ponašanja na Kings koledžu u Londonu, podseća da su ljudi prilagodljiva bića – kada se promeni okruženje i okolnosti, i oni menjaju ponašanje.

- Nošenje maske je dobra ilustracija te teze. Pre marta 2020. godine nekoliko promila ljudi nosilo je maske u zimskom periodu, a nakon proglašenja pandemije virusa korona maske su postale sastavni deo svakodnevne 'garderobe'. Kada je Američki centar za kontrolu bolesti u maju izdao saopštenje da vakcinisane osobe ne moraju da nose masku, procenat ljudi koji nose masku pao je sa 58 odsto na 45 procenata za svega nekoliko dana, što znači da su se ljudi brzo vratili na ponašanje pre pandemije - ističe Gardner.

Psiholog Maja Antončić gaji nadu da ćemo od pandemijskih ponašanja najduže zadržati naviku da detaljno peremo ruke i nosimo maske za vreme epidemije zaraznih bolesti jer podaci govore da grip može biti jednako smrtonosan kao korona.

- Evidentno je da su se ljudi od svih upozorenja lekara prvo oglušili o savet da izbegavaju socijalne kontakte jer je čovek pre svega društveno biće i ne može dugo da podnese izolaciju od drugih, naročito bliskih ljudi. Potreba da se bude u društvu jača je od straha od bolesti – zato u celom svetu ponovo raste broj zaraženih. Istraživanja rađena tokom i nakon epidemije gripa H1N1 u Hongkongu pokazala su da su se od pandemijskih navika najduže zadržali nošenje maske i pranje ruku, dok se nivo drugih samozaštitnih ponašanja smanjivao kako je epidemija prolazila - zaključuje sagovornica.

Izvor: Politika
Foto: Ilustracija/Pexels.com