TIHOMIR STANIĆ SUMIRA UTISKE "NULTE" SEZONE U "TEATRIJUMU": Upravnici beogradskih pozorišta nisu svratili ni da "bace pogled" na naš rad

Uprkos pandemiji koronavirusa i epidemiološkim merama, ljubitelji dramske umetnosti uživali su tokom jula i avgusta meseca, u komadima izvedenim na novoj pozorišnoj letnjoj sceni u Beogradu. Pozorište "Teatrijum", smešteno u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, zamisao je poznatog srpskog glumca Tihomira Stanića, a ideju je u delo sproveo uz, može se reći, pomoć "nekoliko dobrih ljudi".

Čuveni dramski umetnik za naš portal govori o tome kako je protekla sezona koju naziva "nultom" i otkriva planove za narednu godinu, uveren da je srpska prestonica dobila scenu na kojoj će u budućnosti stasavati mladi umetnici, ne samo iz Srbije, već iz celog regiona, te sa žaljenjem konstatuje da nijedan upravnik beogradskih pozorišta nije svratio ni da "baci pogled" i proveri šta se to u "Teatrijumu" dešava.

Najpre, da li ste zadovoljni "pozorišnim maratonom" koji se odvijao pod vedrim nebom od 3. jula do 2. septembra u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja?

- Veoma sam zadovoljan, i ja i svi mi koji smo inicirali i u delo sproveli ovaj poduhvat. Ovih dana rasklanjamo scenu, reflektore, rekvizite i kostime i mešaju nam se osećanja ponosa i tuge jer stiže jesen i što je ova "nulta" sezona završena.

Da se vratimo na početak - kada i kako se rodila ideja o "Teatrijumu"?

- Moj prijatelj, glumac Vladan Gajović objavio je na Fejsbuku neke fotografije iz predstave "Venecijanke" koju smo tamo igrali osamdesetih godina... Pozvao sam ga i pitao hoćemo li da pokušamo ponovo. Zvao sam Petra Zeca koji je vodio pozorište 'Dvorište' 14 godina i ponudio mu da bira način na koji bi učestvovao u obnavljanju pozorišta, ali on je, poželevši nam sreću, odlučio da svoje angažovanje ostavi kao istorijsku činjenicu i da se ne vraća aktivno. Veliku podršku dobili smo od doskorašnje rektorke Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanke Popović koja je odmah prepoznala naše namere, te smo joj zbog toga neizmerno zahvalni. Pomogli su nam i ljudi iz Opštine Stari Grad i mnogi drugi dobronamerni ljudi, poput vašeg portala, i evo - uspeli smo!

Koliko je bilo teško u delo sprovesti sve zamisli, posebno u uslovima pandemije koronavirusa?

- Činjenica da se predstave igraju na otvorenom i da smo ograničili broj gledalaca pomogle su nam da poštujemo epidemiološke mere i osiguramo zdravstvenu bezbednost publike. Imali smo i sreću da nam se glumci nisu razboljevali tako da je sve proteklo u najboljem redu.

Da li je Beograđanima nedostajala letnja scena poput ove?

- Mislim da su ljudi skoro zaboravili da je to moguće i da postoje i sadržaji koji nemaju estradni i komercijalni karakter. Mi smo dokazali da entuzijazam i solidarnost mogu, kao i uvek, pobediti 'Golijate gramzivosti'.

Nema sumnje da je publika uživala u komadima i izvođenju poznatih dramskih umetnika, a koliko je šanse dato mladim i neafirmisanim glumcima i režiserima?

- Ko je god pozvao i predložio da radi i igra u 'Teatrijumu', dobio je svoj termin. Nikog nismo odbili, a činjenica da u 'Don Žuanu' debituje skoro polovina ansambla i da su im to prve profesionalne uloge dokazuje našu odlučnost da mladima prepustimo taj prostor za igru.

Koliko ovakvo pozorište, u doba kada smo svedoci svojevrsnog kultunog posrnuća, znači umetničkoj sceni Beograda i Srbije?

- Duboko verujem da će tek u narednim sezonama značaj ovakvog organizovanja koji je u suštini subverzivan u odnosu na postojeći sistem u pozorištu postati očigledan. Konstatujem da ni jedan, ali bukvalno ni jedan upravnik beogradskih pozorišta nije ni svratio, bar da 'baci pogled' ili proviri da vidi šta se tamo događa.

Da li se prave planovi za narednu godinu i kakvi su?

- Počeli smo da planiramo i ta prva sezona, jer ovu tretiramo kao 'nultu' će sigurno opravdati naše ovogodišnje napore. Pokušaćemo da organizujemo smotru ispitnih predstava studenata glume iz celog regiona, a izvešćemo premijerno Šekspirov 'San letnje noći' i Bulgakovljev komad 'Molijer, ili bratstvo licemera'.

Repertoar je bio "šarenolik" - od Andrićeve "Ćuprije", preko kabarea, interaktivnih predstava, stand-up komedija, do Molijerovog "Don Žuana", čini se "za svakog ponešto" - da li je to dobitna kombinacija?

- Vođeni rešenošću da bukvalno svake večeri igramo predstave, a suočeni sa činjenicom da smo samo desetak dana pred otvaranje potpisali ugovor sa Rektoratom odlučili smo se na ovakav, jedino moguć, repertoar. I ne kajemo se. Naprotiv!

Televizijska publika oduševljena je avanturama Žiće i Baje u rimejku čuvenih "Kamiondžija", da li postoji šansa da se popularni TV junaci presele i na "daske koje život znače"?

- Nadam se da se to neće desiti i da ćemo popularnošću te i sličnih serija uspeti da 'zavaramo' i privučemo publiku u drugačije, prave pozorišne sadržaje.

Autor: Tatjana Mišović
Foto: Boško Karanović za "Story"