Neno Belan

Neno Belan sa svojim „Fiumensima“ redovno 14. februara svira u Beogradu. Izuzetak je načinjen samo prošle godine, kada je koncert pomeren za dvadesetak dana 

Ne eksperimentiše ni sa prostorom – iz SKC-a prošeta do Doma omladine, pa se vrati. Kada je u takvoj situaciji sala uvek puna, i kada svaki sledeći koncert, u najmanju ruku, nije slabiji od prethodnih, onda su to pravi pokazatelji da neko – traje, a zar postoji u umetnosti nešto vrednije od toga ?

Naravno, dokle god Belan bude sa gitarom i pred mikrofonom na bini, udarni deo repertoara činiće pesme iz perioda „Đavola“, tako je bilo i sinoć. Ipak, u prepunom SKC-u prvo je potekla „Rijeka snova“, naslovna pesma sa novog albuma, tek onda je krenuo dobro poznat niz hitova : „Vino noći“, „Pričaj mi o ljubavi“, „Dani ljubavi“... S obzirom na datum, nije čudo što je Belan i sinoć bio „Ludo zaljubljen“, poručio je svojoj dragoj „Čuvaj me, pazi me“... Ponovo je došao red na novi repertoar, doduše – uslovno rečeno, pošto su „Divojka sa juga“, „Galeb“, „Srce od leda“ već imale koncertnu premijeru u Beogradu.

Belanu nisu bili potrebni prateći vokali, kao da je sinoć ceo SKC bio pred mikrofonom, i sam Neno je u nekoliko navrata iskazao iskreno oduševljenje time. U jednoj pesmi, kako je rekao – čak ni on nije bio neophodan. Maestro Vedran Križan je bio za klavirom, publika je sve ostalo odradila: „Ostani uz mene, noćas kada odu svi...“, čulo se tako glasno, a opet – kao iz jednog grla. Pevalo se, ali, i gledalo gore, čekao se trenutak kada će se crveni i beli baloni sa vrha sale razleteti po celom SKC-u, „Dugo, toplo leto“ je bila prava pesma za to.

Tek kada počne da niže hitove na koncertu, postane jasno koliko poznatih i lepih pesama je potpisao u proteklih dvadesetak godina Neno Belan. Sinoć je u zvaničnom delu, posle 25 numera i ponovljene „Rijeke snova“, ostalo da lebdi pitanje – „Šta je sačuvao za bis ?“. Mnogi su vikali „Điri điri“ – nije ih poslušao, hit sa prvog albuma Đavola je ovoga puta ostao neodsviran, kao i „Plešem ispod oblaka“, „A gdje si ti“, „Kasno je za nas“... Ipak, teško da je neko bio razočaran, pogotovo kad je na kraju prvog bisa cela sala zaigrala u ska ritmu – naravno, uz „Kavannu“. Zavesa se, očekivano, nije spustila uz pomenuti hit sa albuma „Luna & Stelle“, Neno sa „Fiumensima“ mnogo laganije, i sa dosta simbolike završava celu priču, ovoga puta uz „Poslednji ples“.

Koncerti Nena Belana su, na neki način, vrsta ne samo muzičke, već, generalno, mentalne terapije. Sve je ređe videti na jednom mestu toliko normalnih, nasmejanih ljudi raznih generacija, a slika na njegovim koncertima je upravo takva. Zato su ovakvi događaji – dragoceni.

Milan Ćunković