Konferencija “Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku”: Nauka mora da se približi običnim ljudima - U nauci i prevenciji je ključ

Kompanija Color Media Communications organizovala je konferenciju “Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku” na kojoj se govorilo zašto je važno da građani donose odluke na osnovu naučnih i dokazanih saznanja, kako da prepoznaju šta je zdravo, a šta nije, ili kako da saznaju šta je manje štetno.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja profesor dr Predrag Sazdanović je na otvaranju konferencije pojasnio da se moramo voditi naučnim dokazima i činjenicama pobediti strah.

“Mi se nalazimo u jednoj svetskoj epidemiji koja predstavlja ultimativni stres za sve, u nečemu u čemu svet nikada globalno nije učestvovao. I prirodno je da naša podsvest na ovaj stres reaguje strahom. Oni koji su uspeli da strah racionalizuju i da shvate šta ih može izvesti iz straha, oni su se vakcinisali. Ova druga grupa pokušava da na razne načine doće do informacija, podataka koji će opravdati njihov iracionalni status da bi opravdali svoj strah zašto to nisu učinili. Ono što je dokazano u nauci je da virus postoji, od njega se oboljeva, umire i postoje vakcine koje nas štite. To je nauka dokazala”, naveo je prof. dr Sazdanović, koji ističe da je suština medicine u svim oblicima u preventivnom delovanju.

Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” prof. dr Snežana B. Pajović ističe da nauka ne staje i da se aktivno radi na razvijanju preventivne medicine.

“Ako može da se kaže za neku oblast da je uvek bila deo Evrope, to je nauka. Mi smo uvek publikovali radove na međunarodnom tržištu, koji su priznati i na osnovu kojih smo vrednovani. Tu ništa nije novo ali je bitno da mi još više napredujemo. Iako nauka nije elitna profesija, mladi se sve više interesuju za nauku”, istakla je Pajović. Govoreći o konceptu smanjenja štetnosti u rešavanju problema rizičnog ponašanja, Snežana Pajović je istakla da je kvalitet života osnovni uslov da preveniramo nastanak različitih oboljenja, kao i da bi nastanak i razvoj preventivne medicine trebalo da bude poseban program definisan u našoj državi.

Direktorka nacionalnog Fonda za nauku Dr Milica Đurić-Jovičić je istakla da moramo gajiti sredinu gde će biti zanimljivo da se čita i o naučnim istraživanjima koliko se čita i o popularnim temama. U trojstvu medija, nauke i građana svi se moraju aktivno uključiti i raditi na popularizaciji naučnih tema kroz jezik koji će razumeti prosečan građanin.

“Ove godine se mnogo toga očekivalo od nauke i nauka je mnogo toga i dala. Imamo zaista kvalitetne naučne institucije u zemlji, i za Srbiju se aspolutno zna u svetu”, podvukla je Đurić.

Profesor prava na Pravnom fakultetu univerziteta u Otavi, ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti Dejvid Svinor je skrenuo pažnju da sve dobre prakse u polju smanjenja štetnosti se zasnivaju na pragmatizmu.

"Ne možemo da zaustavimo ljude da se sele u gradove i nezdravo hrane. Pitanje koje u ovom slučaju možemo da postavimo jeste kako da smanjimo rizike vezane za konzumiranje takve hrane? Ne možemo da zaustavimo ljude da koriste lekove, ali kako možemo da ih naučimo da koriste one lekove koji se zasnivaju na nauci? Ljudi će uvek voziti automobile. Ne možemo ih sprečiti u tome, ali možemo da se pozabavimo rizicima vezanim za vožnju automobila. Na koji način možemo da smanjimo rizik od požara u zgradama? Na koji način možemo da smanjimo rizik vezan za to što se dečije pidžame prave od lako-zapaljivih materijala? Što se tiče nikotina i duvana, pušenje je vodeći globalni uzrok smrti (oko 8 miliona smrtnih slučajeva godišnje). Ovi ljudi umiru zbog udisanja dima, a ne zbog konzumiranja nikotina. Doza nikotina koju pušači unose u svoj organizam nije veoma opasna i možemo je uporediti sa dnevnom dozom kofeina. Dakle, imamo mogućnost da promenimo tržište i da primenimo diferencijalno oporezivanje i diferencijalne propise kako bismo stimulisali one ljude koji će se i dalje baviti opasnom aktivnošću (npr. konzumiranjem nikotina), te da taj nikotin ne unose u telo putem sagorevanja duvana i inhalacije", zaključio je profesor.

Virusološkinja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu docentkinja dr Ana Banko je istakla da naučnici ne mogu jednostavno da objasne ni vakcinaciju, ni PCR testiranje, ni imunost, ali da to ne znači da one nisu tačne ili da su štetne.

Ističući da je vakcinacija prevencija, Banko kaže da se naučnici danas susreću sa paradoksom vremena u kome se očekivalo da nauka dođe do rešenja, a kada se konkretno rešenje i ponudi opet se javljaju otpori. „Kada vi imate pacijenta sa karcinomom koji se bori za život, kao i danas obolele u kovid klinikama, to je za njih jedino rešenje. Prevencija je srž medicine, a to je da ne dođe do oboljevanja“, kazala je Banko.

Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije je navela da 94% mladih ljudi koristi društvene mreže kao izvor informisanja i to kao jedini izvor informisanja.

“I ono što su nam društvene mreže dale je prilika da svako postane neko. Zato mi sad imamo priliku da vidimo i lažne profile i da se govori ono što se inače ne bi reklo jer nema te hrabrosti koju dobijaju na mreži, skriveni iza tih profila. Sa druge strane pozitivni uticaji društvenih mreža su veliki i ako ih koristimo na pravi način, informacija koju plasiramo može doći do velikog broja ljudi”, zaključila je Knežević.

U panel diskusiji su učestovali direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” prof. dr Snežana B. Pajović, direktorka nacionalnog Fonda za nauku Dr Milica Đurić-Jovičić, profesor prava na Pravnom fakultetu univerziteta u Otavi, ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti Dejvid Svinor, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije Sanja Knežević i virusološkinja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu docentkinja dr Ana Banko. Panel je moderirao Robert Čoban, predsednik Color Press Group.

Svi zainteresovani konferenciju i šta su sve sagovornici izjavili mogu pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications: https://youtu.be/rn8H8EAnNbY