Obnova Srpske banke
ZAGREB, 31. januar 2008. (FoNet) - Institucije Srba u Hrvatskoj krenule su u osnivanje svoje banke koja bi radila na privrednom oživljavanju povratničkih sredina, a ona bi naslanjala na tradiciju nekad vrlo snažne Srpske banke, nastale krajem 19. veka u Zagrebu, piše "Jutarnji list".
Srpsko narodno vijeće (SNV), Štedno-kreditna zadruga (ŠKZ) Privrednik i Srpsko privredno društvo Privrednik pokrenuli su inicijativu kojom bi se sadašnja štedno-kreditna zadruga transformisala u banku srpske zajednice, i u toku je postupak njene dokapitalizacije i animiranje budućih deoničara u Hrvatskoj, ali i u Srbiji.
Da su pripreme za osnivanje banke u punom jeku, potvrđuje i ovonedeljni susret predsednika SNV Milorada Pupovca s predsednikom Izvršnog veća Vojvodine Bojanom Pajtićem, koji je obećao da će vojvođanska vladadati 45.000 evra za nabavku softvera za banku, navodi list.
"U toku su razgovori s poduzećima u Hrvatskoj i Srbiji koja bi učestvovala u dokapitalizaciji. Tražimo buduće deoničare. Još je rano s njihovim imenima izlaziti u javnost. Radi se o ozbiljnom poslu, treba ispuniti uslove koje propisuje Hrvatska narodna banka", rekao je Pupovac.
On je objasnio da bi preko buduće banke išla sredstva hrvatske Vlade namenjena za povratak Srba, obnovu i privredni razvoj povratničkih sredina, u skladu sa sporazumom Vlade i Samostalne demokratske srpske stranke.
Buduća banka bi, uz to, davala garancije za pokretanje preduzetničkih projekata i obezbeđivala stipendije za školovanje potrebnih struka.
Do Drugog svetskog rata u Zagrebu je delovala vrlo moćna Srpska banka, koja je osnovana 1895. godine i vrlo brzo je postala druga po veličini banka u Hrvatskoj.
Imala je podružnice u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici, a među gotovo 7.000 deoničara bilo je ne samo bogatih i uglednih Srba nego i Hrvata, Slovenaca, Nijemaca, Mađara, Talijana, Amerikanaca...
Deoničari su bili i vajar Ivan Meštrović i naučnik Mihailo Pupin.