SMANJITE ŽELJU ZA HRANOM: Šest manjih ili tri klasična obroka - koja varijanta je bolja za mršavljenje?

U današnje vreme mnogo je saveta za gubitak kilograma, a to ljude često zbunjuje, pa ne znaju kojim putem da krenu. Jedno od pitanja jeste da li je bolje imati tri ili šest obroka u toku dana?

Pojedini tvrde da su izgubili kilograme tako što su umesto tri uveli režim od šest obroka, dok drugi veruju u suprotno. Kako bi stvari bile jasnije, potrebna je nešto dublja analiza.

Da li je bolje imati tri ili šest obroka u toku dana?

Nutricionisti često promovišu koncept od šest obroka dnevno i tvrde da konzumiranje manjih obroka sprečava usporavanje metabolizma, tako da organizam nastavlja da sagoreva masnoće tokom dana.

Međutim, istraživači se ne slažu u potpunosti sa tim. Oni ukazuju na pomešane rezultate kada je reč o frekvenciji obroka i brzini procesa mršavljenja.

Da li šest obroka ubrzava metabolizam?

Odgovor je ne, unos manjih obroka tokom dana ne ubrzava metabolizam i ne pomaže u sagorevanju većeg broja kalorija. Brzina metabolizma nije ništa drugo do broj kalorija koje sagorimo u određenom periodu.

Varenje obroka zaista ubrzava metabolizam, ali u malom procentu, ali količina kalorija koju sagorimo u procesu zavisi od količine hrane koju unesemo, a ne od učestalosti obroka.

Ubrzavanje metabolizma zavisi od termičkog efekta, koji ostaje skoro isti kod oba tipa planiranja obroka.

Da li češći obroci smanjuju glad?

To je još jedan mit koji govori da režim od šest obroka pomaže u boljem kontrolisanju gladi u odnosu na tri obroka.

Na ovaj način osoba navodno jede manje nezdrave hrane i drži se planirane ishrane. Međutim, istraživanje objavljeno u magazinu "Obesity" navodi da šest obroka dnevno nije korisna metoda u kontrolisanju želje za hranom i nivoa šećera u krvi.

Oba režima obroka imaju isti efekt na smanjenje želje za hranom i kontrolu nivoa šećera u krvi.

Loša strana režima od šest obroka dnevno

Češći obroci dnevno mogu da budu problematični za one koji imaju poremećaje u ishrani. Režim od šest obroka zahteva da podelite kalorije koje biste uneli tog dana na šest jednakih delova i da konzumirate te kalorije u određeno vreme.

Oni koji imaju poremećaje u ishrani mogli bi da imaju problem da se drže određenog broja kalorija koji bi trebalo da unesu, zbog čega bi mogli da unose više hrane. To bi za rezultat imalo kontra efekat.

Razlike između režima obroka nema, a rezultati su skoro isti. Ako se odlučite za jedan od njih, neka to bude onaj koji vama više odgovara. Nije pravilo da ista metoda odgovara svima, pa ne bi trebalo ni da se poredite sa drugima i njihovim napretkom.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com