Novosadske lepotice sa Trga slobode – dom OTP Banke Srbija
Najfotografisanije mesto Novog Sada je i ono najmonumentalnije i najočuvanije, koje je preživelo „napade“ raznih „modernizatora“ i urbanizatora“ – Trg slobode. A dve među najpopularnijim zgradama, koje svi žele da „uhvate u kadar“, bilo same, bilo sa „Katedralom“ (koja to nije), bilo sa Gradskom kućom – su baš dve palate koje su središte OTP Banke Srbija.
Palate na lokacijama Trg Slobode 5 i 7 su prave lepotice, novosadske „frajle“ iz zlatnog doba grada, „belle époque“-a. Ona veća, na adresi broj 5, bila je nekada poznata kao „Grand hotel Majer“, a izgrađena je 1893. godine, i ima osnovu u obliku slova „T“. Ali, to nije prva zgrada na ovom mestu, naravno. Pre ove velelepne palate ovde je bila kafana „Zeleni venac“ (nesumljivo, popularna zbog izvanredne lokacije), koju je držao kapetan Sava Nikolić. Zgrada je za ono vreme bila prostrana, sa tri sobe, dve komore i kuhinjom na spratu i kafanom u prizemlju. Obnovljena je 1769. godine, za tadašnjeg vlasnika Senatora Pouzija, kako kažu izvori. 
U vreme Bune 1848-1849. hotel je bio teško oštećen, pa je 1852. godine Andreas Haner, „baumajster“, što će reći graditelj, podneo projekat za obnovu, što se i desilo. Tada je vlasnik bio izvesni Georgije Koda. Plan čuvenog Sautera iz 1885. pokazuje da je hotel imao oblik ćiriličnog slova „П“ i da se zvao „Hotel Kronz“. Ali, onda je došlo novo vreme, za monumentalnije palate. Emerih i Regina Majer su se ponosno ušetali u svoj Grand Hotel 1893. i građevina je počela dominirati trgom. Ali, svi je Novosađani uglavnom znaju kao „Palatu Dunđerski“.
Odakle Dunđerski u priči? Pa, Lazar Dunđerski je otkupio palatu od Majerovih 1916, te je postao poznat kao njen vlasnik. Već 1918. krajem Velikog rata, palata postaje stecište istorijskih događaja: ovde je održana Skupština na kojoj je proglašeno prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Bilo bi to i „prisajedinjenje Vojvodine“ da ih Sremci dan ranije nisu preduhitrili, u Rumi. Bilo kako bilo, hotel je posle 1945. nacionalizovan, Dunđerski su nestali sa istorijske pozornice, a hotel je dobio ime „Sloboda“. Već 1953. vlast zaključuje da je dosta leškarenja civila u centru, te ležaje prepušta vojnicima – palata postaje Dom JNA. Zgrada je dvospratna, i građena u stilu neobaroka, popularnom krajem 19. veka. Krasi je monumentalna kupola koje je danas o bakra, a originalno je bila od šarenih škriljaca.
Susedna zgrada nije ništa manje lepa, iako je skromnija po dimenzijama. U obliku slova „L“, i građena u pomodnom stilu mađarske secesije, koji je osvajao Ugarsku u ono doba, zgrada je pripadala Štedionici (Újvidéki Takarék Penztár). Građena je, ni manje ni više, nego po projektu slavnog Lipota Baumhorna, peštanskog arhitekte koji je projektovao i novosadsku Sinagogu i brojne secesijske bisere. Zanimljivo je da je Baumhorn bio inovator kada je u pitanju ova palata – na temeljima zatečenim od prethodne zgrade, on gradi svoju palatu, a uvodi i armiranu međuspratnu konstrukciju.
Posle Drugog Svetskog rata bolje prolazi od „komšinice“ i nije predata vojnicima već – akademcima. Naime, u nju se useljava Filozofski fakultet. Kada se sagradio Kampus UNS, 80-ih godina 20. veka, ponovo postaje banka, tj. sedište Vojvođanske banke, diva jugoslovenskog bankarstva. Tada je izvršena opsežna rekonstrukcija, po projektu Đorđa Stojšića, pri čemu su, nažalost, uklonjeni secesijski elementi enterijera.
Zanimljivo je da je bočna fasada mnogo duža: kada hodate Njegoševom ulicom, gde se ona pruža svom dužinom, čini vam se da ste u Pragu. A Njegoševa se nekada mnogo poetskije zvala Ulica Bela lađa, ili, na latinskom, kako je zabeleženo 1812, „Alba Navis“, što doslovno i znači „bela lađa“. I na njenom mestu se pre Bune nalazila kuća, koja je srušena u bombardovanju 1849. godine. Sadašnja palata ima elegantnu belu fasadu i jednako elegantni mansardni krov. Nažalost, veseli polihromni krov, kakav je bio popularan u secesiji, zamenjen je mnogo prozaičnijim bakarnim, tokom vremena.
Podsetimo, na Trgu slobode, ispred centralne OTP banke u Novom Sadu, pre nekoliko dana otvorena je izložba fotografija „Naša banka u istorijskim zgradama“, gde su, na 24 panoa postavljena na Trgu, predstavljene četiri istorijske zgrade u kojima danas posluje banka u tri grada: Novom Sadu, Kikindi i Vršcu.
Foto: OTP Banka