OPREZ: Srcu ne prijaju temperature oko nule i nagle promene vremena

Pre desetak dana imali smo temperaturu ispod nule i sneg, a zatim i do plus 9. Narednih dana očekuje se jutarnji mraz, kiša, i ponovo porast temperature. Kako ove promene vremena utiču na naše srce i krvne sudove, objašnjava prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra u Beogradu.

Našem organizmu je teško ugoditi. Tokom leta, lekari nas mesecima opominju da unosimo dovoljno tečnosti, da ne izlazimo na sunce, a sa dolaskom zime, priča je potpuno drugačija, napominje profesor Mitrović.

- Ne možemo da izbegnemo kontakt našeg tela sa spoljnom sredinom jer mi smo jednostavno, po sistemu spojenih sudova, direktno u koordinaciji sa prirodom. Ono što se sada dešava i što dodatno otežava problem su temperature oko nule. A kada je temperatura takva, naši krvni sudovi mnogo više dinamički deluju na spoljne uticaje - naglašava kardiolog.

Naše srce napajaju tri krvna suda koji, kako profesor slikovito objašnjava, izgledaju kao tronožac. Jedan krvni sud je najveći, a dva su manja i tu se nalazi srčani mišić koji se ishranjuje putem tih krvnih sudova. Ako u njima postoje neke promene, kao što lekari stalno napominju da ne treba pušiti i da treba voditi računa o holesterolu, u krvnom sudu će se stvoriti pločica koja će da raste. Ako ona 70 posto zapuši krvni sud, onda nastaje opasna situacija.

Savet lekara

Hronični bolesnici treba da redovno uzimaju terapiju, kontrolišu krvni pritisak, a kada izlaze iz kuće da sačekaju malo u hodniku ili ulazu kako bi se prilagodili temperaturi spoljne sredine. Isto važi i kada ulaze u kuću.

Oni koji nisu hronični bolesnici ipak bi trebalo da obrate pažnju da li pri ulasku ili izlasku osećaju neke tegobe, odnosno bolove na koje ne mogu da utiču. Ukoliko osete nešto slično, ne treba da oklevaju da se obrate lekaru, savetuje profesor Mitrović.

- S obzirom na to da je temperatura oko nule do plus dva stepena dosta nezgodna za tempo ponašanja naših krvnih sudova, mi imamo takozvane, vazospazme, odnosno naši krvni sudovi i oko srca i u celom telu se grče i opuštaju, bukvalno u odnosu na spoljnu temperaturu - dodaje profesor.

To znači da ukoliko imamo neke promene na krvnim sudovima, bilo da za njih znamo ili ne, kada izađemo iz toplog u hladno, ili obrnuto, dolazi do grčenja krvnog suda i ukoliko već postoji zapušenje, onda tih 70 odsto postaje 99, čak i 100 odsto. U tom trenutku nastaje akutni koronarni sindrom, odnosno napad angine pektoris, to jest, snažan kratkotrajan bol u grudima ili srčani udar.

Pored toga, na spoljnu temperaturu reaguju svi krvni sudovi u našem telu. I kod njih dolazi do grčenja i opuštanja, tako da dolazi do pada, ali i do skokova krvnog pritiska.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.