SAMO LUD MUŠKARAC MOŽE DA ME OSVOJI: Ana Nikolić progovorila o majčinstvu, bivšem suprugu i ljubavnom životu

Otkako se, pre skoro 20 godina, pojavila na muzičkoj sceni Srbije, Ana Nikolić nije odstupala od jednog pravila - da sopstveni život živi po vlastitoj meri.

Zbog toga se nikada nije osvrtala na tračeve koji su je pratili tokom karijere, a sada je objasnila zašto samo lud muškarac može da osvoji njeno srce. Nikolićeva je priznala da joj je jedino žao što njen brak s reperom Stefanom Đurićem Rastom nije uspeo, ali da smatra da je najbolju odluku donele kada se razvela dok je njihova ćerka Tara bila beba.

Godina za nama je svima bila teška. Šta je tebe posebno pogodilo i nateralo da razmisliš o ovoj koja dolazi?

- Ovo vreme zovem "Vreme smrti", po knjizi Dobrice Ćosića. Nisam pesimista, ali ne vidim neku svetlu budućnost u skorije vreme. Godina koja je prošla za mene je bila jeziva. Odnela je mnogo velikih ljudi i umetnika.

Nervira li te činjenica da si glavna tema u srpskoj javnosti kakav god potez da povučeš?

- Naravno da me nervira! Već 20 godina živim pod lupom i svaki moj potez se analizira, prepričava i često se od komarca napravi slon. Slika koja je o meni stvorena u javnosti je potpuno pogrešna, istina je mnogo zanimljivija.

Postoji li nešto zbog čega se kaješ?

- Ne kajem se ni zbog čega! I svako sranje koje sam napravila, kada bih mogla da razmislim ponovo, napravila bih duplo gore. Ne pristajem na kompromise, kod mene je sve ili crno ili belo. Nema sredine. Ako nisam srećna, ako se ne osećam komforno, ja idem dalje bez obzira na posledice.

Kaješ li se možda što nisi ostala u braku?

- Žao mi je što moj brak nije uspeo, ja sam stara škola, verujem u instituciju braka. Pritom sam i romantik, emotivac i zaista sam zamišljala i želela da to zauvek traje. Mislim da sam to uradila u najboljem trenutku: kada je Tara još bila beba. Želela sam da ona što manje to oseti i da joj život na dve adrese, kako nažalost živi, bude normalnost. Od prvog dana njen pas Simba ide s njom i vraća se sa njom da bi se što manje izmeštala iz svoje zone komfora. Sigurna sam da ovo ostavlja tragove i ožiljke na njenoj duši, ali mislim da su sada manji, da bi bili mnogo dublji ožiljci da smo se razveli kasnije.

Ima li muškarca koji može da osvoji Anu Nikolić? I kakav on treba da bude?

- Lud! Jer možda neki i može da me osvoji, ali kako će izdržati moj tempo - to ne znam! Meni nikada nisu trebali avioni i kamioni, kule i gradovi. Uvek sam radila samo na čistu emociju.

Važiš za odličnog vozača, ali 2021. godina ti nije išla naruku ako je suditi po naslovima koji su te pratili. Jesi li razmišljala da možda unajmiš vozača?

- Ja imam vozača! Okej ga je imati, ali nekada prosto čovek želi da bude sam. Tada slušam muziku, razmišljam, preslušavam pesme. Videli ste da sam katastrofalan vozač, ali moram da se pohvalim da parkiram bolje od svakog svog vozača i svakog muškaraca kog poznajem. To mi niko ne može osporiti. Kroz grad vozim dobro, solidno, nekada i bezobrazno, ali mi vožnja po auto-putu teže pada jer su me uvek drugi vozili tom trasom.

Imaš li strahove i koji su?

- Odavno sam prestala da glumim hrabru ženu koja sve može sama i koja je jaka. Vreme u kom živimo je zastrašujuće. Neizvesnost kao takva je meni jedan od najvećih problema. Tek sa majčinstvom su došle i neke nove strepnje. Kao umetnik sumnjam da li je to što radim uvek dovoljno dobro, da li će moja poruka doći do srca publike. Ali na sreću, srećem momke i devojke koji mi kažu: "Jao mi smo vas slušali kad smo bili mali". Tada postanem svesna koliko imam godina, ali i da sam obeležila nečije živote.

Koliko te je pogodio odlazak Marine Tucaković?

- Krene mi ruka sama prema telefonu i počnem da joj piše: "Ej, Miško, kako si?". Uglavnom sam joj tu poruku slala poslednjih meseci. Nemam ideju šta ćemo sada mi kojima je čitala dušu. Njoj niko ne može da parira. Meni na prvom mestu nedostaje ona kao prijatelj, savetnik, ona je bila deo moje porodice. Marina je zaslužna za sve što jesam i što imam, a još više za sve ono što nisam. Došla sam kod nje kao devojčurak i mogla sam da srljam, a ona me je uvek vraćala na pravi put. Čitala je moju dušu kao magnetna rezonanca. Telefonom mi čuje glas - i ona zna kako sam.

Da li je Tara po temperamentu bliža tebi ili ocu?

- Kad god pogledam Taru, samo kažem: "Raste mala osvetnica". I njen otac i ja smo temperamentni, svoji i tvrdoglavi, ni ona nije mogla ispasti drugačija. Ima sve naše upečatljive karakterne osobine i taj spoj je jedna tempirana bomba. Biće zanimljivo gledati nas kako ćemo se s tim nositi kad dođe u tinejdžersko doba.

Izvor: Alo.rs
Foto: ananikolicofficial/Instagram