PRVI BOŽIĆ BEZ OCA MARINKA: Nikola Rokvić proslaviće najradosniji hrišćanski praznik sa majkom Slavicom, suprugom i decom

Nikola Rokvić Božić će provesti u krugu porodice. Nažalost, ovo će biti prvi praznik bez njegovog oca Marinka Rokvića, koji je preminuo 6. novembra 2021. godine.

Za Badnji dan biće u Novom Sadu, kod porodice supruge Bojane Barović, a sutradan će se svi okupiti u domu Nikoline majke Slavice. Biće tu i njegov brat Marko sa suprugom Sarom i sinom Despotom i baka Ilka. Upravo u svima njima, a pre svega u svojoj ćerki Leoni i sinu Simeonu, Nikola je smogao snage da nastavi dalje nakon očeve smrti.

- Snagu sam našao u porodici, deci, supruzi, majci, bratu, prijateljima, rodbini i jako me drži vera i nada da je Marinko sada na jednom lepšem mestu.

Kako provodiš praznične dane?

- U krugu familije i prijatelja. Za Badnje veče ćemo biti kod Bojaninih, Božić ćemo obeležiti u Beogradu, zajedno sa mamom Slavicom, mojom bakom Ilkom, biće tu i Marko, Sara, Despot. Bićemo na okupu da proslavimo najradosniji hrišćanski praznik.

Kako se u tvojoj kući proslavlja Božić?

- Jedne godine budemo u Novom Sadu, pa druge u Beogradu. Volimo da bude što više dece, lomi se česnica, izvlači se novčić da vidimo kome će biti naklonjena godina. Poštujemo dosta lepih običaja. Naravno, prvenstveno osnov svega je liturgija, tako da porodično ujutru idemo u crkvu i onda se okupljamo i radujemo se prazniku i životu.

Bićete kod tvoje mame, kako se ona drži nakon Marinkove smrti?

- Rane su još sveže i gledamo da budemo što više uz nju. Njoj je najteže.

Kada si imao prvi nastup nakon očeve smrti? Da li ti je bilo teško da zapevaš?

- Prvih četrdeset dana nisam pevao, posle toga mi se javila želja da pustim glas. Znam da bi Marinko voleo da mi pevamo, to je i naš posao, ali i zbog emocija koje doživljavamo tokom pevanja, a koje su posebne. Pogotovo pevanje njegovih pesama mi donosi i radost i tugu i neko duhovno ispunjenje. Volim da slušam njegove pesme, ali i da ih pevam. Uz njih mi je nekako bliži. U novogodišnjem programu RTS mi je bilo baš teško, prvi put smo Marko i ja pevali, i to pet njegovih pesama. To mi je bilo, uh, grlo mi se steglo. Baš težak osećaj, jer smo svake godine zajedno snimali. Eto, prvi put bez njega, još njegove pesme, taj trenutak mi je bio najteži što se tiče pevanja posle Marinkove smrti.

Da li te deca pitaju za deku i kako si im objasnio njegov odlazak?

- Kad sam im saopštio, Leona se rasplakala i pitala: "Tata, da li to znači da dedu više neću nikada videti?" Rekao sam joj da je deda na nebu i da je gleda. Pošto boga zove Amin, pitala me je da li je gore kod Amina, rekao sam joj da jeste, a ona je rekla da se onda ne brine za njega. Despot se iznervirao što je deda umro i onda je rekao da će biti naučnik, da će pronaći lek protiv smrti i da će vratiti svog dedu. Simke je još mali i s vremena na vreme pita: "Tata, a što je deda umro?"

Da li si ih naučio nečemu što su tebe i Marka naučili vaši roditelji?

- Naravno, onim najbitnijim stvarima, da poštuju drugog, da vole sve ljude, da ih ne dele, već da ih spajaju, da pomažu slabijima, da imaju empatiju prema siromašnima, bolesnima, da uvek budu tu da pomognu drugome. Da u svemu pokušaju da nađu nešto lepo. Hvala bogu, kao sunđeri su i sve upijaju.

Ko uglavnom izvlači novčić iz česnice u vašem domu?

- Sećam se kad smo bili deca, Slavica je morala da stavi više novčića, jer ako ga ja izvučem, a Marko ne, nastane haos i obrnuto. Ovih godina je borba, svi hoće da izvuku. Prošle godine sam ja imao najviše sreće, a kada je posao u pitanju, bila mi je jako dobra. Ove kako god da bude, novčić ostaje u porodici, tu smo.

Izvor: Kurir.rs
Foto: nikolarokvic/Instagram