STRUČNJACI OTKRIVAJU: Kakva je klinička slika i kako se leče deca zaražena koronavirusom?

U dečjoj bolnici Tiršova hospitalizovano je nekoliko dece obolele od koronavirusa. U ovoj bolnici deca ne zahtevaju dugotrajan boravak zbog lečenja od kovida 19, ali je primetan veći broj prijema sa simptomima kovida 19, rekla je pulmološkinja Snežana Rsovac.

- Naš kapacitet za izolaciju malo je veći od 10, ali dobra strana je što ne leže dugo u bolnici, a deo njih primljen je i zbog drugih pridruženih bolesti. Ono što je primetno je veći broj ambulantnih pacijenata, veći broj pregleda i klinička slika kod svakog drugog deteta odgovara omikronu – glavolja, nos, kašalj, gornji disajni pitevi - rekla je doktorka.

Uporedo sa koronavirusom, postoji i rizik širenja gripa u dečijim kolektivima, dok za fluronu postoje jako male šanse, kaže Rsovac.

- Grip neće dati toliko gornjih respiratornih tegoba, on ide sa izuzetnom malaksalošću i velikim temperaturama, kao i kašljem. Najbitnije je uraditi celokupni pregled deteta, pa će nas i laboratorijski rezultati uputiti na to koji virus je u pitanju. Deca mahom dobro prebole posledice izazvane koronavirusom i već za sedam dana oni su spremni i da se vrate u škole, dok se fizička aktivnost procenjuje individualno. Što se postkovid sindroma tiče, rano je govoriti o tome, obično šest do osam nedelja nakon pika pojavljuju se i postkovid sindromi - naglašava Rsovac.

Za mlađu decu nisu predviđeni antivirusni lekovi, već samo za stariju kategoriju dece.

- Kada su u piatnju mlađa deca, predškolskog i školskog uzrasta, treba skidati teperaturu, dati dovoljno tečnosti, to je jako važno i lečiti rinitis kapima za nos. Tako da nema uključivanja antibiotika ukoliko nema bakterijske superinfekcije - ističe Rsovac.

Odziv za vakcinaciju dece i dalje je slab, rekla je Rsovac, naglašavajući da je i kod odrasle populacije procenat vakcinisanih nešto viši od 50 odsto.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com