Na listi čekanja na transplantacije u Srbiji 2.000 ljudi, u 2021. urađeno – pet

Više od 2.000 ljudi u Srbiji čeka na transplantaciju nekog organa - u 2021. godini do oktobra izvršeno ih je svega pet, a u susednoj Hrvatskoj 268. Korona jeste usporila ceo zdravstveni sistem, mada nije razlog ovako malog broja - i u 2020. u Hrvatskoj je novi organ dobilo 219 ljudi, dok u Srbiji svega 10, rekla je Ivana Jović, devojka koja je na listi za transplantaciju bubrega i tri puta nedeljno ide na dijalizu već godinu i dva meseca.

- Kako bi se ova mračna statistika promenila i čitava priča pomerila sa mrtve tačke pokrenula sam i peticiju Donatorstvo je herojstvo koju je za nekoliko sati potpisalo 1.000 ljudi, a glavni zahtev je imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama u Srbiji koji će, ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obaviti razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost. Najvažnije je ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost - kazala je Ivana Jović.

Ona dodaje da ima 34 godine, "više od godinu dana tri puta nedeljno idem na dijalizu, iščekujući svakodnevno poziv koji bi promenio moj i život moje četvorogodišnje ćerke Petre".

- Život sa jednim bubregom, na višečasovnim dijalizama nije lak, ali teže od toga je svakodnevna neizvesnost i iščekivanje spasa, za koji nismo sigurni da će doći - navodi Ivana.

Šta je razlog ovako malog broja transplantacija u Srbiji?

- Podrška države i sistema je neophodna, pa iako uređen Zakonom o presađivanju ljudskih organa, sistem transplantacije organa u praksi ne funkcioniše, a osim nekoliko pokušaja u promociji donorstva, stanovništvo je nedovoljno informisano o tome. Prema aktuelnom zakonu, naime, svi građani Srbije su donori, osim ako se za života ne izjasne drugačije. Problem je loša organizacija, pogrešno tumačenje i odsustvo sistematičnosti na državnom nivou, po kojoj bi medicinski radnici pitali porodice o doniranju organa najbližih, kada se njihovi životi, nažalost, gase. Istraživanja pokazuju da osam od 10 porodica daje pristanak kada budu upitani o tome - problem je što se to u praksi ne dešava, a ljudi nemaju dovoljno razvijenu svet - ukazuje Jović.

Dodaje da ovim tempom, ukoliko se sistem ne organizuje, pitanje je da li će i koliko ljudi sa liste čekanja na presađivanje organa u Srbiji dočekati novu šansu.

- Kako jedan poziv menja sve, lepo je objasnila Lidija Stojanović, kojoj je nakon šest godina presađena jetra. Da bismo dali šansu i drugim životima potrebno je da više razgovaramo o tome, da naročito damo glas onima koji čekaju na transplantaciju i da više govorimo o tome. Svakodnevno - naglasila je Ivana.

Ističe da se ljudi bore za bolji kvalitet života na sve moguće načine.

- Imate devojku koja čeka transplantaciju bubrega, ima loš kvalitet života i ona preko društvenih mreža traži živog donora koji bi joj donirao bubreg kako bi bolje živela. Pa sam ja uputila pitanje i ministru zdravlja, između ostalog, da li svako od nas treba po društvenim mrežaa da moli za organ, za bolji kvalitet života? Ja kada sam čula da će gospodin Lončar postati ministar bilo mi je drago, tada sam bila na pola puta ka dijalizi, a on je bio na čelu tog odeljenja za transplantacije. Ne znam zašto se ništa konkretno nije promenilo. Imamo dobre lekare. Ovo nije usmereno ni na koga kao neki napad, ovo je samo vapaj i borba da se taj problem reši i da svi imamo kvalitniji život - rekla je Ivana Jović.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com