ČUVANJE I KONZUMACIJA: Koliko dugo nakon Vaskrsa jaja smeju da stoje?

Stižu nam praznici i kupovaćemo jaja, a mnoge od nas zbunjuje što u radnjama vidimo jaja van frižidera. U RTS "Ordinaciji" prehrambeni tehnolog, dr Ana Kalušević, viši predavač na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu, pokušala je da razreši ovu i mnoge druge neoumice o pravilnom čuvanju namirnica.

Svi načelno znamo koje su namirnice lako kvarljive, kao i da bi meso, mleko i jaja trebalo čuvati u frižideru. Znamo da mnogo toga možemo ostaviti u zamrzivač kako bi opstalo duže, ali da li znamo koliko dugo kajmak može da stoji u frižideru, koje voće ne bi trebalo čuvati na niskim temperaturama, koje namirnice ne bi trebalo držati u kesi i zašto u nekim prodavnicama jaja stoje van frižidera?

- Mnoge zbunjuje to što u poslednje vreme u marketima jaja stoje van frižidera. Međutim, to je apsolutno u skladu sa svim pravilnicima i jaja mogu da stoje na temperaturi iznad pet stepeni bez bojazni da će biti nekih mikrobioloških problema i zapravo rok trajanja je identičan, a to je 28 dana, tako da ako pogledate na kornetima (kutijama za jaja) i onim koji su u frižideru i onim koji su van – to je 28 dana, a tu bih i naglasila da temperatura iako nije propisana pravilnikom, maksimalna ne bi trebalo da bude previsoka, tako da do nekih 15 do 20 stepeni je nešto što veterinarski inspektori uglavnom preporučuju. Kada kupimo takva jaja možemo da ih stavimo u frižider. Kada kupimo jaja koja su već u 'hladnom lancu', u frižideru, ne bi trebalo da ih stavljamo na sobnu temperaturu, već takođe da nastavimo 'hladni lanac', odnosno da ostanu u frižideru - naglašava dr Ana Kalušević.

Znači, ako su od početka, od momenta kad ih je koka snela, jaja bila u frižideru, odnosno od proizvođača do kupca, onda moraju stalno biti u frižideru. Ako su stajala napolju – možemo da ih stavimo u frižider, ali onda nema nazad.

- Sva istraživanja koja su rađena po pitanju mikrobiološke stabilnosti jednih i drugih jaja pokazala su da nema razlike u mikrobiološkoj slici između hlađenih i ovih koja stoje na preko pet stepeni, tako da je to apsolutno bezbedno, a i ekonomski opravdano, i ljudi ne bi trebalo da izbegavaju jaja koja su van frižidera - kaže gošća RTS Ordinacije.

Važno je i da se jaja ne peru, i ne čiste.

- Zato što ćemo onda skinuti vrlo važnu opnu, odnosno membranu koju jaje prirodno ima, koju mi ne možemo da vidimo, ali ona nam omogućava da salmonela i slični mikroorganizmi ne prodru kroz ljusku - ističe tehnolog.

- Generalno, kada to jaje pržimo, pečemo, kuvamo – tu nema bojazni da će se desiti salmonela i druge bakterije koje su takvog tipa da će na temperaturama preko 60 stepeni biti apsolutno inaktivisane, odnosno ubićemo ih. Tako da je i kuvano jaje sigurnost da, koliko god da je jaje prethodno bilo čisto ili prljavo, da je bezbedno za konzumaciju - savetuje tehnolog.

Kako se na Veliki petak planira i farbanje jaja, gošća "Ordinacije" navodi da su ta jaja bezbedna za konzumaciju maksimalno do sedam dana posle kuvanja.

- Ako smo čuvali jaja na hladnom, odnosno u frižideru nekih pet do sedam dana je preporučeno. Međutim nama se često dešava da te činije sa jajima stoje jako dugo na sobnoj temperaturi, naročito za Vaskrs, a to smanjuje taj rok trajanja - napominje sagovornica Marije Popović.

- Trebalo bi da iznosimo samo onoliko jaja koliko će porodica, familija upotrebiti. Znamo da gde su deca tu se razbije mnogo više jaja, pa ta razbijena jaja takođe imaju kraći rok trajanja – ona ne mogu nikako sedam dana, već bi ih trebalo pojesti maksimalno u naredna dva do tri dana. Predlog je da tokom obroka iznesete i da što više bude u frižideru ili bar u nekoj veoma hladnoj prostoriji, ako imate neku ostavu ili slično - preporučuje tehnološkinja.

Zaključak je da ako smo na Veliki petak ofarbali jaja, do sledećeg petka trebalo bi da to sve pojedemo.

Šta znače "tajne" oznake na jajima?

Tema razgovora bile su i oznake na jajima, sa čime se svakodnevno srećemo u prodavnicama, ali najčešće ne obraćamo pažnju na to – da i na jajima postoje oznake kao na odeći: S, M, L, HL jaja.

- Jaja su kategorisana prema težini, od najmanjih S – ispod 53 grama, do 63 grama je M, zatim L je od 63 do 73 grama i preko 73 grama je HL jaje, džinovsko jaje. Postoje i veća, ali ne u Srbiji. Postoje i "džambo" jaja. Mi imamo maksimalno do HL, preko 73 grama i uz to stoji oznaka 0, 1, 2 ili 3 - objašnjava dr Ana Kalušević.

Oznake na jajima

0 - jaja iz organskog uzgoja

1 - jaja iz slobodnog uzgoja

2 - jaja iz podnog uzgoja

3 - jaja iz kaveznog uzgoja

- Jaja iz organskog uzgoja zapravo znače da taj proizvođač jaja mora da ispuni određene kriterijume da bi uopšte dobio sertifikat, što je generalno sa bilo kojom hranom koja je označena kao organska, tako da prolaz različite provere i uslove koje mora da ispuni da bi dobio tu oznaku koja je nula ili neko je pamti kao slovo O – organsko, i često ljudi pribegavaju kupovini baš ovih jaja, koja su ponekad nešto skuplja od standardnih i nisu, najčešće na našem tržištu. Obično su ove ostale kategorije češće - napominje tehnolog.

Jaja od slobodno gajenih kokošaka su pod brojem 1, a sagovornica je podsetila da na kutiji za jaja čak stoji vizuelni prikaz kupcima da koke nisu bile zatvorene u kavezima, već da su šetale, mogle da kljucaju sve što je bilo na njihovom putu – travčice, zrnevlje i slično, znači raznovrsnu ishranu.

Druga dva tipa, dvojka i trojka, podrazumevaju kavezni, odnosno baterijski tip, da su hranjene koncentratom i u vrlo kontrolisanim uslovima.

Iz svega se može zaključiti da su oznake 0 i 1 zdraviji izbor, a te koke prirodnije gajene.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.