MEDIJSKE PRIČE NEMAJU UPLIVA U NAŠ ŽIVOT: Nina i Aleksandar Milić Mili otkrivaju tajnu uspešnog braka

Kompozitor i producent Aleksandar Milić Mili i njegova supruga Nina prvi put su u zajedničkom intervjuu otkrili tajnu uspešnog braka.

Šta osetite kad pomislite da vaša ljubav sledeće godine slavi punoletstvo?

Mili: Pomislim da je vreme prebrzo prošlo, a i inače se bojim da će život proleteti. To je moj jedini strah. Žurba i želja da stvorim još toliko toga ostavljaju vrlo malo slobodnog vremena. Plašim se da ću doći do osamdesete i reći "sada je vreme za ovo ili ono", a "vreme za to" je odavno prošlo. (smeh) Svako od nas ima dva sata: jedan pokazuje mentalnu, drugi biološku zrelost. Bilo bi idealno kada bi bili u balansu, jer bismo tako mogli da osećamo pun ukus života. Naši stari su svaki deo dana u potpunosti proživeli, pa kad bi došli u pozne godine, mogli su da kažu: "Meni je dosta". Zbog tempa života nama će biološki sat biti u dubokoj starosti, a mentalni ostati u srednjim godinama. Doduše, moj će verovatno i tada biti u pubertetu.

Nina, Mili je više puta ispričao da ste u trenutku kada se zaljubio u vas bili u vezi, ali da mu to nije bio problem, već je rekao: "Sada ćeš ti to da prekineš, od sutra smo nas dvoje zajedno". Da li ste pomislili da je preterano samouveren?

Nina: Da, ali baš to mi se svidelo. Fasciniralo me je kako je to izgovorio, i tako je bilo. Jednostavno smo se prepoznali i zajedno nastavili dalje.

Mili: Upoznali smo se pola godine ranije, kada je sa prijateljicama svratila u moj studio. Zahvaljujući tome imao sam dovoljno vremena da napravim strategiju, koja se svodila na "nema nazad".

Jeste li uvek bili takvi?

Mili: Od detinjstva. Ako postoji nešto što želim da ostvarim, postajem fanatično vredan. Budim se i ležem s mišlju šta treba da uradim, celog dana nastojim da to realizujem, a noću sanjam šta me još čeka na putu do ostvarenja zamisli. Nina mi često zamera zbog te moje neverovatne fokusiranosti, jer tada niti čujem šta mi se govori, niti sam svestan šta se oko mene dešava.

Nina: Zameram mu samo kad mene ne čuje. Inače mi se dopada ta njegova osobina. (smeh)

Mili: Danas ljudi moraju da budu fanatični kad nešto žele da postignu, jer je konkurencija ogromna.

Nina, kada ste upoznali Milija, živeli ste u Italiji i studirali unutrašnju arhitekturu. Da li ste se možda zapitali vredi li ostaviti sve to zbog ljubavi?

Nina: Nastavak života sa njim delovao je tako prirodno da dileme praktično nije bilo. Sve što je tada postojalo ostavila sam zbog ljubavi, dece, porodice, i nikad se nisam pokajala.

Mili, idu li vaša dela u korak sa romantičnim rečima, na primer: "Nina će za mene biti obasjana suncem i kad bude imala osamdeset" ili "To što je ona meni pružila u braku je neiscrpan izvor za stvaranje najlepših ljubavnih pesama, a ponekad mi se čini da sam pesme koje sam pisao pre nego što sam je upoznao pisao upravo njoj"?

Mili: Sebi sam dao zadatak za svaki naš dan, Nina može da potvrdi da je tako. Taj zadatak je da je nasmejem svakog jutra, čak i ako smo prethodnog dana imali neki nesporazum.

Nina: Ili smisli neku pesmicu ili mu ko zna šta padne na pamet. Ideje mu nikad ne fale. Kako god da sam raspoložena moram da se nasmejem, a posle osmeha nema ljutnje.

Mili: Verujem da je iskren osmeh nešto najvrednije što sebi ili onima koje volimo možemo da priuštimo. Stvarno mislim da to život čini boljim, mada bih lagao kada bih rekao da ne umem da budem i veoma ljut.

Koliko vam je trebalo vremena da izgradite bezuslovno poverenje?

Nina: Postojalo je od početka. Apsolutno! Niti sam ikada razmišljala o tome, niti mi je on davao povoda.

Mili: Moje dnevne misli idu u tri smera: porodica, muzika i sport. Imam osećaj da u mojoj glavi nema prostora ni za šta više.

Nina: Zaista nema. (smeh) Njega mrzi čak i kad treba da negde izađemo.

Da li, kada osvane neki trač o vama, sednete i pričate s Ninom o tome ili se samo nasmejete?

Mili: Dešavanja u medijima nemaju upliv u naš život. Kada sam bio na početku tridesetih, otac, poznati neuropsihijatar, rekao mi je: "Sada si u godinama kada sam sebi možeš da daš mnogo bolji savet nego što to mogu ja, ali ako bi baš trebalo da ti nešto kažem, onda zapamti da je u životu najvažnije razlučiti važno od nevažnog. Kad to uspeš, tvoje misli i akcije se usmeravaju na bitno, ne rasipaš ih na ono što nije vredno." Upravo zato me takve stvari uopšte ne pogađaju.

Tražite li danas od oca savete?

Mili: Mada ima više od osamdeset godina, još radi. Vrlo je aktivan, kao i mama, koja je takođe lekar. Bio je vrhunski sportista, prvak države u rvanju, najmlađi profesor, imao je katedru u Zagrebu... Često se šalim da sam od toliko očevih vrlina nasledio ćelavost. (smeh) Brat Ivan je krenuo njihovim putem, on je neurohirurg. Sve savete koje sam dobio od roditelja, dobio sam gledajući ih. Oboje su vredni, pošteni, posvećeni onome što rade. Formirao sam se posmatrajući kako je jedna savršena porodica rasla i prolazila kroz dramatične godine. Konačni rezultat je motiv da takvu porodicu i ja izgradim.

Vaša ćerka Mia i sin Markus su sve manje deca. Mislite li da ste najveći deo posla u vezi s vaspitanjem završili?

Mili: Ona će uskoro napuniti 16 godina, a on ima 14. Za moj ukus prebrzo odrastaju, ali uživam u svakoj fazi. Što se s decom više razgovara, više ima smisla to što radite u životu. Jednostavno, vidite da poseduju talenat, vrednoću, socijalnu inteligenciju, da su spremni za život dobrog čoveka. Rizično je što se danas ne baš mali deo vaspitavanja odvija mimo kuće ili preko društvenih mreža. Svu pažnju smo usmerili na dve stvari – da imaju veoma visoke ljudske, moralne vrednosti i da stvore ozbiljne radne navike. Ostalo mogu i sami.

Sada, kada se bliži vreme za noćne izlaske, da li vam je teže nego ostalim roditeljima, jer bolje od njih znate kako provodi mogu da izgledaju?

Mili: Zavisi ko je izašao. Ja to tako gledam. S jedne strane, brine me to što znam kako je, a, s druge, ne, jer sam siguran da deca moraju da nađu svoj put. Nove generacije ih pronalaze, hteli mi to ili ne. Shvatio sam da se na prelasku vekova mnogo toga desilo. Vaspitani smo da sve radimo prema svojim principima, da kroz njih ostvarujemo korist, ali je 21. vek doneo pravilo da se polazi od koristi, pa tek onda formiraju principi. Jasno mi je da nije pametno prenositi im svoje iskustvo, ukoliko nisu večnog karaktera. Konkretno, kada bi me neko od njih dvoje pitao da li je skromnost vrlina, ne znam šta bih odgovorio. U mom svetu je uvek bila vrlina, a danas kad gledam sve što se nudi, skromnost i ne nazirem. Populizam, koji nam donosi iskrivljenu sliku stvarnosti i moći u društvu, nove generacije prvo će "oduvati" kada budu stasale. U prvi plan će moći da dođe samo neko ko stvarno zna da radi to što je odabrao.

Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: miligramofficial/Instagram