MINIMALAC KASKA 9.000 DINARA ZA POTROŠAČKOM KORPOM: Sindikati traže pregovore o ceni rada dva puta godišnje

Oko 400.000 radnika u Srbiji živi na minimalcu. Njihov broj povećalo je i to što pojedine firme koje sarađuju sa Ukrajinom, zbog trenutne situacije, zaposlene šalju na plaćene odmore.

Ovaj iznos od 201 dinara po radnom satu, "dogovoren" je još prošlog septembra, a ekonomske okolnosti od tada su se znatno promenile, inflacija zahuktala, a sindikati su od Vlade zatražili da se o minimalcu pregovara dva puta, a ne jednom godišnje.
Minimalna potrošačka korpa, kojoj su sindikati tokom prošlogodišnjih pregovora težili, ne bi li minimalac izjednačili s njom, po svemu sudeći i dalje će ostati - nedostižna. Tako najniža zarada kaska za korpom čak 9.000 dinara.

- Upozoravamo Vladu, apelujemo i tražimo da se razgovara o temi kako bi se zaštitili najugroženiji. Moramo da nađemo rešenje, inače ćemo za mesec dana imati socijalnu bombu - poručio je Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i dodao:

- U septembru 2021. smo pregovarali sa Vladom i poslodavcima i tražili da se izjednači minimalna potrošačka korpa, koja je tada bila oko 40.000 dinara, sa minimalcem.

Nažalost, tvrdi Mihajlović, oni tada nisu bili na istoj strani, pa je Vlada sama donela odluku da najniži iznos za pun fond radnih sati bude 35.012 dinara, što je u tom trenutku bilo čak 16 odsto ispod minimalne potrošačke korpe.

Po računici sindikata, minimalac je već sada za 24 odsto manji od minimalne potrošačke korpe koja je oko 44.000 dinara.

Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, minimalna cena rada je još od prošle godine morala da se koriguje, jer je već bilo naznaka da će inflacija ići naviše.

- Najniži garantovani iznos prima između 350.000 i 400.000 radnika i oni teško mogu da opstanu sa novcem koji prime na mesečnom nivou. Treba pregovarati, a sindikati moraju da insistiraju da minimalac ne sme da bude niži od potrošačke korpe - rekao je Cvetanović.

Predlog sindikata je da se minimalac usklađuje u decembru za narednih šest meseci, a onda u junu za sledećih šest. Ni poslodavci načelno nemaju ništa protiv takvog načina i smatraju da je to realno i moguće.

Do sada je po zakonu uređeno da se jednom godišnje, do 15. septembra, dogovori iznos. Međutim, korekcija minimalne cene rada dva puta godišnje mogla bi da bude veliki problem za poslodavce koji su ionako opterećeni poskupljenjem energenata, ali i ostalim troškovima proizvodnje.

- To nije samo pitanje dobre volje, jer je i firmama sve što stiže kao sirovina iz uvoza znatno skuplje nego što je bilo. S jedne strane je to problem, a s druge ako se pojača pritisak da se poveća zarada, onda će mnoge firme prestati da rade i poslodavci će biti u grdnim problemima - smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.

Najviše hleba i krompira

U minimalnoj potrošačkoj korpi najviše ima hleba i krompira, ostalo je sve minimalno. Nedostojno je, smatraju sindikati, da u njoj imamo 200 grama limuna, 300 grama spanaća i da nema krastavca. Minimalna korpa za februar je 42.154 i skuplja je za 397 dinara od prethodne, dok je u odnosu na isti mesec 2021. godine veća za čak 9,9 odsto.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com