Eric Prydz

Možda za 8. mart nisam ništa dobila od prijatelja, ali sam zato sve nadoknadila na žurci. Od “Booka Shade” dobih zanimljiv set, i još jednu pesmu pride, posvećenu svim devojkama. A od Erika Pridza prilično bledunjav i neubedljiv set.

Erii Pridz jeste zvezda, i njegova popularnost je neosporna, ali pokazao se kao veoma mlak di-džej. Krenuo je s poznatim i laganim progressive house stvarima, čini se, po oprobanoj formuli. Publika kao da to nije očekivala. Oseća se neko komešanje, ljudi su pomalo zbunjeni, očekuju nešto tvrđe. Pridz podilazi publici i daje joj ono što traži. I kreće tvrđe, poznati hit za hitom, bez nekog tehničkog umeća. 

Hvala mu što nije pustio sad već sažvakan hit “Call on me”.

“Booka Shade” su nas već prijatno iznenadili na festivalu Green Beat (septembra prošle godine). Publika je na njih odlično reagovala, činilo se da su “Booka Shade” i sami bili zatečeni. U dilemi sam da li su ljudi tako reagovali zato što vole “Booka Shade” ili je to bilo radosno iščekivanje i uzbuđenje pred glavnu zvezdu. Valter Merciger i Arno Kamermajer su energiju uzvraćali publici, non-stop u pokretu, sa dobrim raspoloženjem i dinamikom, za bubnjevima i gomilom dugmića. Za kraj – jedna pesma posvećena svim devojkama i ženama. Lepo.

Ova žurka imala je sve potencijale da bude jedna od boljih ove godine – nestrpljenje pred glavnu zvezdu, uvod koji atmosferu podgreva do usijanja, fino sređen prostor (doduše, ozvučenje je bilo nešto slabije), pa i solidnu reklamu. Sve je to dobro funkcionisalo do Erika Pridza, koji je sa svojom šarenolikom plejlistom malo muzički lutao. Valjda u želji da se svakom dopadne, da svakom bude po meri.

I glavni utisak večeri – ako je, a jeste, na žurci najbrojnija bila veoma mlada publika, da li je to onda znak da je osoba sa 24 godine već stara za klabing? 

Fotografije možete pogledati ovde.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Sanja Knežević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.