Proizvodnja zvezda

Prema podacima stranih pretraživača, Britni Spirs i Paris Hilton su najtraženije ličnosti na Internetu. Na najvećem svetskom pretraživaču "Google" najaktuelniji pojmovi su: "iPhone", portali "Facebook" i "Youtube", a listu najtraženijih ličnosti predvodi, naravno, Britni Spirs, koja je mnogobrojnim skandalima obeležila prethodnu, ali i prve nedelje ove godine. Na drugom mestu je Kris Benoa, kanadski rvač koji je u junu prošle godine pobio svoju porodicu, a zatim se obesio. Ovakvi rezultati navode na zaključak da pažnju ljudi najviše privlače tuđe nesreće, skandali, bolesti i smrt.

Novinarka Radio Beograda 2 Biljana Đorović, koja se bavi kulturološkim temama, za portal Nadlanu.com ovako komentariše preokupiranost slavnima i distribuiranje njihovih nesreća:

- Nestanak identiteta, nekrofilija i opsednutost tuđom privatnošću bazični su elementi naše kulturne strave u kojoj se ne biraju sredstva i na putu do cilja iskorišćava svako, bio on deo kraljevske porodice (lejdi Dajana), Britni Spirs ili učesnici "Velikog brata", kako bi se umnožilo njegovo veličanstvo – profit.

Naša sagovornica konstatuje da je demokratske i socijalne mehanizme zaštite građana zamenila satisfakcija socijalno potisnutih, koji u "kulturi slavnih" ne samo da mogu da uživaju u "medijskom kažnjavanju" čuvenih, bogatih i moćnih, već se uvek mogu nadati da će i oni dočekati svojih pet minuta slave i značaja, u nekom od bezbrojnih "reality show" programa.

Fenomen "proizvodnje zvezde" možda se najbolje ogleda na primeru, trenutno najaktuelnije, pevačice Britni Spirs. Ova "posrnula" zvezda privlači pažnju svojim sumanutim potezima, bolešću i dezorijentisanošću u svakom pogledu. Na početku karijere nizala je hitove i dobijala (pre svega) novac, uspeh i reči hvale. Bila je hvaljena kao pevačica, pa se oprobala i kao plesačica, glumica, tekstopisac itd. Jednom rečju – za nju nisu postojale granice. Čim je pokazala imalo slabosti, a zatim doživela i emotivni i mentalni krah, počela je da privlači još više pažnje i da, potpuno začuđujuće, donosi još više novca nego pre. Ali, ne više za sebe.

Proizvodnja publike

(old_image)Biljana Đorović, magistar teorije kulture na Fakultetu političkih nauka, na temi "Kulturna aktuelnost - antiutopijske vizije", podseća da proizvodnja slavnih ima dugu istoriju i neraskidivo je povezana s kapitalistički konstruisanom vrednosnom matricom, čija je vrhunska vrednost – zarada.

- Istorijski posmatrano, procesi o kojima je reč i aparat koji je stajao iza scene tendirali su ka nevidljivosti, kako bi publika, koja je najvažniji segment bermudskog trougla interes – slava – konzument, mogla da onog koji je promovisan doživi kao rezultat talenta, sudbinske određenosti ili kristalizacije magičnog identiteta kojim je osoba prirodno obdarena. No, iza oreola mističnog, fascinantnog pojedinca, stajao je strogo strukturirani industrijski aparat distribucije i recepcije slave, baš kao što se to dogodilo i s proizvodnjom publike. Iza toga stoje nedovoljno ispitani mehanizmi transformacije obrazovnog sistema, koji je odustao od tri bazična ideala: stvaranja dobrog čoveka, dobrog građanina i čoveka koji je svoje sposobnosti prepoznao i obrazovanjem u potpunosti razvio.

Dakle, naša sagovornica smatra da je tokom istorije došlo ne samo do proizvodnje zvezda, već i do sistematske proizvodnje publike, koja će biti halapljivi konzument tabloidizirane kulture koja joj se servira.

Njegovo veličanstvo – profit (ili mašina za pravljenje para)

Umesto da se bavi promocijom novog albuma i održava koncerte, pop princeza Britni Spirs niže skandal za skandalom i, po pisanju tabloida, uspeva da "zaradi" više od 700.000 dolara mesečno. Časopis "Portfolio" sproveo je istraživanje u kojem otkriva da Britni ipak više novca donosi drugima nego sebi i da je svaki njen skandal vredan stotine hiljada dolara.

Pevačica je tokom osmogodišnje karijere svojoj diskografskoj kući "Džajv" donela 400 miliona dolara, 150 miliona promoterima turneje, dok su njena dva parfema za kuću "Elizabet Arden" zaradila oko 100 miliona od lansiranja na tržište.

Njen bivši suprug Kevin Federlajn takođe zarađuje stotine hiljada dolara samo zbog činjenice da je bio u braku sa Spirsovom. Magazin "Pipl" navodi da Kevinovo pojavljivanje u nekom losanđeleskom klubu košta oko 100.000 dolara.

(old_image)"Britni je vredna roba i za izdavače, jer izdanja s njenom slikom na naslovnici povećavaju prodaju za čak 33 odsto. Ipak najviše zarađuju njene senke - paparaci. Najobičnija fotografija iz šopinga vredi oko 250 dolara, dok ekskluzive dostižu vrednost i do 100.000 dolara", navedeno je u istraživanju časopisa "Portfolio".

Američki tabloidi navode da Spirsova sa skoro svakim paparacom ima dogovor da za ekskluzivne fotografije na njen račun bude uplaćeno 20 odsto od prodaje. Čini se da Britni, trenutno 150 "teška" miliona, i nije baš toliko posrnula, prenosi vest "Mondo".

Slika koja najbolje opisuje stanje Britni Spirs jeste i odnos s paparacima. Kada se jednog dana vratila kući uplakana, sela je ispred svoje kuće, ali niko nije prišao da joj pomogne. Svi su je samo slikali.

Star sistem

Holivudska mašinerija je početkom 20. veka uvela "star sistem", u skladu s interesima filmskih studija i njihove borbe za primat. Suštinski okrenut televiziji kao mediju, ovaj proces se danas vezuje za fenomen "reality show" čiji su afiniteti, kako primećuju brojni teoretičari kulture (Andrejević, Grindstaf, Džonson), određeni logikom moći koja ima neutaživu potrebu za socijalnom kontrolom i nadzorom. To se neizbežno ogleda u načinu na koji se mediji postavljaju i kada je u pitanju odnos prema osobama koje su dobile oreol slave.

Svaki njihov pokret prati armija paparaca, oni su glavni izvor zarade tabloida, a njihova medijska reprezentacija predstavlja osnov na kome se konstruiše identitet mlade populacije. Budući da je izmenjena struktura proizvodnje slavnih kao optimalan model uvela neprekidnu proizvodnju "originalnog", "novog", a u osnovi opscenog, praksa ovog procesa svela se na neprekidnu proizvodnju i potrošnju. Tako se realizuje proročka misao Endija Vorhola da će u budućnosti svako dobiti svojih 15 minuta slave.

Dejvid Snedon, pobednik prve "Britanske akademije slavnih" (UK Fame Academy), svojim prvim singlom dospeo je na vrh svih svetskih top lista 2003. godine, dok je već 2004. prestao da peva. Pop grupa koja je pobedila na takmičenju "Pop zvezde" (Pop Stars) razišla se nakon što je snimila svega dva singla.

- Jasno je da je reč o globalnom kulturnom fenomenu, neraskidivo povezanom s procesom globalizacije i to na ekonomskom, političkom, tehnološkom i kulturnom nivou. Proces tabloidizacije kulture rezultat je slabljenja demokratskog procesa i oživljavanja imperijalne logike, po kojoj postoje "važni, veoma važni i potpuno nevažni" pojedinaci i narodi. Ono što je svima zajedničko jeste njihova upotreba u skladu s logikom moći - komentariše Biljana Đorović.

Postojati znači biti opažen

(old_image)Britni nije ni prva ni poslednja žrtva medijske mašinerije. Samo je jedna od devojčica koja želi da postane popularna i koja svoje detinjstvo i tinejdžersko doba provodi na turnejama. Dok je mašina za pravljenje novca, u medijima uzdizana je do neba. Ona je lepa, pametna, talentovana, nebo joj je granica. Kada u jednom trenutku pokaže da i ona ima slabosti, da je umorna i iscrpljena, oko nje se stvara "zid". Javnost se zgražava nad njenim postupcima, ona više nije "talentovana i lepa", već "posrnula".

Nije jedina. Ejmi Vajnehaus, Eva Mendez, Kejt Mos, pa i Lejdi Di, Merilin Monro, samo su neke od talentovanih zvezda koje su završile u rehabilitacionim centrima. Čak i tamo, prati ih armija paparaca i novinara. Sada već smatra i normalnim da je uloga i poziv "slavnih" da njihov život bude javan i da ih svuda prati oko kamere.

Biljana Đorović podseća:

- Nije li, uostalom još irski filozof Džordž Berkli, dugo osporavan i ismevan, s pravom prepoznao da je "biti" jednako sa "biti opažan". U njegovoj verziji ne postojimo ukoliko nas ne pogleda oko svemogućeg Boga. Ovo oko zamenilo je oko kamere.

Nada Veljković