RAST OD 14,3 ODSTO: Minimalna cena rada od 1. januara biće 40.020 dinara

Od 1. januara minimalna cena rada biće 230 dinara po satu ili 40.020 dinara mesečno, što je rast od 14,3 odsto, rekao je ministar finansija Siniša Mali, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

Osim toga, neoporezivi deo će biti povećan na 20.712 dinara, dok će i doprinosi za penziono osiguranje biti veći za jedan odsto.

- Na taj način anuliraćemo trošak koji donosi minimalna zarada, kako bismo smanjili mogućnost otpuštanja zbog rasta minimalnih zarada - kazao je Mali.

Dostignuto je, kako je rekao, više od 81 odsto minimalne potrošačke korpe i da je to ono što je u ovom trenutku moguće.

Mali je rekao da je Vlada usvojila niz mera i najavio da će dalje rasti i penzije, ali i plate dok do kraja 2025. ne dostignu prosek od 1.000 evra.

Podsećajući da je 2010. godine minimalna zarada bila oko 15.700 dinara, on je dodao da kumulativan rast minimalne zarade od 2017. godine do 2023. iznosi ukupno 90,1 odsto, a ako se gleda rast od 2012. do danas minimalna zarada je porasla dva i po puta.

Ministar Mali je istakao i da je važno da minimalna zarada realno raste više nego što raste stopa inflacije.

- Iz godine u godinu smo išli ka materijalnom povećanju minimalne cene rada, mnogo većem nego što je to bila stopa inflacije. Isti princip primenjujemo i sada. Naime prosečna stopa inflacije ove godine projektovana je na 11,5 odsto, naredne godine 8,7 odsto, tako da se sa ovim povećanje minimalne zarade u mnogome pokriva cena ili povećanje stope inflacije u ove dve godine - rekao je Mali.

On je ukazao i da je država opet preuzela teret povećanja minimalne zarade na sebe i donela odluku da se dodatno rasterete zarade, odnosno da se nastavi sa trendom smanjenja opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine.

- Od 1. januara 2023. godine ići ćemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 dinara na 21.712 dinara. Na takav način ćemo da anuliramo povećanje koje donosi minimalna zarada kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost otpuštanja u Srbiji usled povećanja plata, a imajući u vidu celokupno stanje na svetskom tržištu i ogromnu krizu sa kojom se ceo svet u ovom trenutku suočava - rekao je Mali.

On je istakao da je ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina sa 64 odsto, sa ovim rasterećenjem, smanjeno na 60 odsto.

- Time činimo našu privredu konkurentnijom, naše okruženje atraktivnijim, a sa druge strane stimulišemo i motivišemo poslodavce, ne samo da ne otpuštaju radnike, nego i da zapošljavaju nove - rekao je Mali.

On je zaključio i da je važno da građani Srbije razumeju da je minimalna cena rada ekonomska kategorija, a ne kako neki komentarišu, socijalna.

- Minimalna cena rada je vezana za poslodavca da u slučaju poteškoća u poslovanju u periodu najduže do šest meseci isplaćuje zaradu kako ne bi bilo otpuštanja i smanjenja radnih mesta. Uprkos tome pre par godina smo dogovorili da ćemo se truditi da kroz minimalnu cenu rada pokrijemo troškove minimalne potrošačke korpe - rekao je Mali.

On je podsetio da je samo pre par godina stepen te pokrivenosti bio 61,2 danas, a da je danas ta korpa pokrivena sa 81,2 odsto. Dodao je i da će se u narednom periodu raditi da se što pre dostigne minimalna potrošačka korpa.

Ministar se osvrnuo i na makroekonomske indikatore navodeći da je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, što je istorijski najniža stopa nezaposlenosti ikada u Srbiji, rast BDP u prvom kvartalu je bio 4,4 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto, javni dug 54,7 odsto.

Izvor: Danas Online
Foto: Ilustracija/Freepik.com