Kako se organizam bori sa tropskim temperaturama?
Znojenje je prirodan način za regulisanje toplote
Ljudsko telo poseduje milione znojnih žlezdi koje igraju glavnu ulogu u zamršenom ali i vrlo efikasnom sistemu termo-regulacije.Uprkos ektremnim temperaturama kojima vaše telo može biti izloženo, njegova temperatura nikad ne varira više od par stepeni. “Termostat” se nalazi duboko u mozgu, u hipotalamusu i njegovo delovanje počinje čim temperatura kore mozga pređe 37 C. Mehanizam hlađenja se odvija na dva načina: znojne žlezde iz tela dovode vodu do kože, gde ona isparava, a srce pumpa više krvi do krvnih sudova u koži koje tako dobijaju više vlage.
Prilikom isparavanja znoja troši se toplotna energija tela i vazduha oko kože te se tako snižava njihova temperatura. Zatim se, pošto vazduh cirkuliše oko tela, vlaga uklanja a u dodir sa kožom dolazi nov sloj vazduha koji može apsorbovati novu količinu znoja.
Ako bi vazduh neposredno uz kožu mirovao, znojenje ne bi mnogo pomoglo u mehanizmu hlađenja tela. Efekat je takođe mnogo manji u vlažnim klimama jer je vazduh tad već pun vlage i ne može da primi nove količine nastale isparavanjem znoja.
Temperatura tela
Čak i ako pijete mnogo tečnosti, verovatno je ta količina manja od količine vode koje telo izgubi tokom dana. Tada se temperatura tela, krvni pritisak i broj otkucaja srca u minuti postepeno povećavaju. Istovremeno bubrezi zadržavaju vodu smanjujući produkciju urina.
Starija populacija i deca su najosetljiviji na probleme vezane za vrućinu: stariji jer su im cirkulacija i druge regulatorne funkcije manje efikasne a deca jer brže dehidriraju. Bebe su posebno osetljive jer im kontrolni mehanizmi još nisu dovoljno razvijeni.
Nije sasvim precizno dokumentovano šta se događa tokom procesa dehidratacije jer naravno, naučnici ne mogu vršiti eksperimente takve vrste na ljudima ali posredni dokazi govore da se, kada čovek izgubi količinu vode jednaku 8 do 10% ukupne telesne težine, temperatura penje na oko 39 C, krv postaje gušća, puls se ubrzava i za 40 otkucaja u minuti a dotok krvi u bubrege se smanuje.
Takođe, ljudi postaju dezorijentisani i gube sposobnost lučenja pljuvačke.
Kada ljudi, zbog dehidratacije, izgube oko 12 % svoje telesno težine, postaju sasvim dezorijentisani i postepeno se gase funkcije bubrega. Temperatura prelazi 40 C, čovek ne može da guta i da bi preživeo neophodno mu je intravenski davati tečnost. Ljudi verovatno počinju da umiru od srčanog udara kada izgude 18 do 20% telesne težine. Cirkulacija tada više nije adekvatna i temperatura tela brzo raste.
Voda je spas
Prva linija odbrane tela od toplote je znojenje. Čovek može izgubiti litar znoja za sat vremena samim sedenjem na suncu pri temperaturi od 38 C. Ako pri tom i nešto radite, možete izgubiti i više od litar i po tečnosti kroz znoj. Sva tečnost izgubljena znojenjem se mora nadoknaditi a za to je najbolja čista voda.