Tornado u Somboru

Tornado koji je zabeležen u sredu u okolini Sombora nije imao razornu moć i snagu, kao oni koji se javljaju u Americi, ali ipak je bio dovoljno moćan da počupa drveće, polomi krovove, iščupa metalne stubove i naravno uplaši meštane. One malo hrabrije i znatiželjnije zaintrigirao da ga snime.

Kako nastaje tornado?
Iako naši prostori nisu najpogodniji za nastanak tornada, uslova ipak ima. Nastaju u vrlo sparnim i toplim danima uglavnom u poslepodnevnim satima. Prisustvo toplog i vlažnog vazduha čini atmosferu, kako bi meteorolozi rekli - nestabilnom, što, uz određeno strujanje vazduha može dovesti do nastanka ove retke pojave. Tornada se javljaju u okviru olujno-grmljavinskih oblaka, takozvanih Cumulonimbusa.
U toplim danima, postoji jako uzlazno strujanje koje hrani oblak toplim i vlažnim vazduhom i on sve više raste što može dovesti do toga da mali kumulusni oblaci izrastu u grmljavinske oluje.
Čitav mehanizam formiranja tornada još uvek nije sasvim razjašnjen. Jedan od preduslova uključuje prisustvo ulaznih struja toplog i vlažnog vazduha sa jedne i hladnijeg sa druge strane što izuzetno povećava nestabilnost celog sistema.
Na različitim visinama, vazduh se različito kreće. U nižim slojevima atmosfere u oblak ulazi topliji, vlažniji vazduh a na visini s druge strane u oblak ulazi hladniji vazduh. Oni imaju suprotno kretanje i kada dođe do sudaranja – može doći do nastanka tornada. U tim oblacima se formira vrtložno strujanje tzv. mezociklon prečnika par kilometara a u okviru tog mezociklona se može javiti tornado čiji je prečnik manji, najčešće od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara.

Jedan od znakova da ce se tornado formirati, je padavinska zavesa ispod grmljavinskog oblaka, zelenkasta boja oblaka, jak grad...

Iako se lovci na tornada kunu u boženstveni osećaj kada priroda pokaže svoje skrivene moći, diviti im se na tv-u je svakako sigurnije.