Koliko dana za praznovanje imamo u 2023. godini?

Koliko dana za praznovanje imamo u narednoj godini, pitanje je koje krajem svake godine postavljaju zaposleni u Srbiji – bilo da planiraju putovanja za praznike ili samo žele da predahnu kod kuće od posla i radnih obaveza. Iako početak Nove, 2023. godine "pada" u nedelju, na posao se ne ide u ponedeljak i utorak 2. i 3. januara, a sledeća prilika za praznovanje i druženje s najmilijima stiže u subotu, 7. januara, kada vernici pravoslavne veroispovesti proslavljaju Božić. One koji vole da spajaju praznike sigurno će obradovati informacija da Sretenje "pada" u sredu 15. februara, a neradni dan je i četvrtak, što znači da radnici kojima je preostao odmor od prethodne godine mogu da iskoriste treću nedelju februara za mali zimski odmor.

Vernici katoličke veroispovesti uskršnje praznike proslavljaju od petka, 7. aprila, a na posao se vraćaju u utorak 11. aprila, dok pravoslavni vernici Uskrs slave u nedelju, 16. aprila, a neradni dani počinju od velikog petka, 14. aprila, i završavaju se uskršnjim ponedeljkom, 17. aprila. Praznik rada pada u ponedeljak, 1. maja, a proslavlja se i u utorak. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Poslednji državni praznik proslavlja se u subotu, 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u ponedeljak, 25. decembra.

Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da "ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana". Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar i vaskršnji praznici – počevši od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa.

Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com