Mediteranea
Učiti muziku iz knjiga isto je što i voditi ljubav putem elektronske pošte, govorio je Lučano Pavaroti. Pisati prikaz predstave "Mediteranea" Baleta milanske Skale, kojom je otvoren Beogradski festival igre, skoro je isto. Teško je rečima prepričati bajku zvanu Skala. Neuhvatljive su sve te baletske mađije kojima je ovaj balet uspeo da očara publiku u prepunom Sava centru.
I kao pre početka svake bajke, usledio je mali uvod i reči dobrodošlice direktora Beograskog festivala igre Aje Jung i ministra za kulturu u Vladi Srbije Vojislava Brajovića. Ne znamo šta danas govore oni koji su pre pet godina sumnjali da Beograd ima publiku za savremenu igru, tek, ministar Brajović je posebno pozdravio nekoliko desetina onih koji su stajali ili sedeli na stepeništu velike sale Sava centra.
Zavesa se podigla i bajka u koreografiji Maura Bigoncetija mogla je da počne. Malo glamura i mnogo lepog baletskog ponašanja, negovanog kroz klasičnu baletsku školu, i jedna gospođa u publici, koja na jedan nestvaran pokret igrača zausti - “povrediće se”.
Savršena tehnika, gotovo gimnastičarski skokovi, nečujni kada umetnici dodirnu nogama pod, i baletsko putovanje kroz Mediteran pod Bigoncetijevim vođstvom.
Poetika i čista energija, igra nabijena erotikom, smrću, životom, radošču i kišom. Tri aplauza na otvorenoj sceni.
A na Bigoncetijevom putešestviju kroz Mediteran ima mesta za svakoga - sreću se tu i grčko kirije eleison, i osobito strasno špansko katoličanstvo, i mistični islam, i jasan judaizam koji kaže - evo i mene. Bar u igri i muzici, i u milanskoj Skali, niko nikom ne smeta.
Zvuk kiše i muzika Mocarta, Ligetija, De Palestrine, uklopljena u tradicionalni zvuk Mediterana. Balet i izvedba iza koje stoje veliki rad i trud, jaka mašta i želja i, moramo primetiti. moćna i stabilna država Italija, koja kulturu i tradiciju ne neguje marionetskim potezima ličnosti iz političkih partija, nego na osnovu znanja i umeća ljudi čiji je život umetnost.
Beogradska publika imala je priliku da vidi 30 igrača, predvođenih prvakom Masimom Murom. Svaki igrač je priča za sebe, svi su u određenom trenutku i solisti, umetničke ličnosti koje bi mogle da nose repertoar bilo koje baletske kuće.
Svaki pokret je i istorija Baleta milanske Skale, u kojoj je rođena i sama baletska umetnost.
Svi aplauzi i usklici "bravo" za milansku Skalu, Aju Jung i društvo koje je stojeći pratilo predstavu. I opet, kako u svakoj bajci mora da bude malo i žuči, moramo da prokomentarišemo kulturu ili nekulturu jednog dela beogradske publike. Mobilni telefoni mogu da budu isključeni 75 minuta, a vrata na izlazu iz velike sale Sava centra niko neće zatvoriti, nema potrebe da se izlazi dok svetla još nisu upaljena i dok jedan deo publike aplaudira umetnicima na sceni.
Valjalo bi za one koji su došli da budu viđeni, a ne da vide, pripremiti na ulazu mali bonton. Nije na odmet da organizator razmisli i o tome…
Danijela Tadić