OSLONIĆU SE NA DRAGANU KOSJERINU: Milan Marić o svom voditeljskom debiju na Pesmi za Evroviziju
Još od 2009. godine kada je Evrovizija organizovana u Beogradu, a domaćini su bili legendarni voditeljski duo koji su činili Jovana Joksimović i pevač Željko Joksimović, domaća televizijska produkcija nije imala takav zvezdani par - sve do danas.
Kroz nacionalni izbor Pesme za Evroviziju koji se održava 1, 2, i 4. marta ove godine, vodiće nas Dragana Kosjerina, najlepša voditeljka Javnog servisa, i glumac Milan Marić, trenutno najpopularnije i najprepoznatljivije lice glumačkog sveta koji je tokom proteklih godina postao ne samo filmska zvezda, već zbog svojih otvorenih i liberalnih stavova idol mladih u svakom smislu te reči.
Posle Željka i Jovane Joksimović, vi i Dragana Kosjerina ćete biti najikoničniji voditeljski duo u Srbiji. Domaća javnost je složna u tome da ne postoji bolji izbor za voditelja PZE’23 od vas. Koliko je za vas ovaj projekat značajan i kako vi posmatrate nacionalni izbor za pesmu za Evroviziju, ali i samu Evroviziju?
- Oduvek sam pratio Evroviziju. I dalje se sećam TV prenosa koji počinje "Odom radosti" i taj neki skoro svečani trenutak i iščekivanje pobednika. Slično je i sa našim nacionalnim izborom i veoma mi je drago što se poslednjih godina muzičari iz različitih muzičkih pravca sve više trude da spremaju numeru za ovo takmičenje. Mislim da je nacionalni izbor postao neka vrsta domaćeg Sanrema, koji iznedri nekoliko velikih hitova, uz pobedničku pesmu.
Da li ste prethodnih godina pratili ovo takmičenje i da li biste mogli da izdvojite neke naše predstavnike koji su vas posebno oduševili i čiji ste muzičke karijere pratili?
- Baš kao što sam i rekao, od detinjstva pratim ovo takmičenje. I to ne samo kod nas. Drago mi je da se i u našim medijima sa velikom pažnjom prenose regionalni izbori, ali i favoriti u drugim evropskim zemljama.
Da li biste, ukoliko Srbija pobedi na Evroviziji - ove ili neke naredne godine - pristali da vodite i to, zvanično takmičenje?
- Na prvom mestu, velika mi je čast što ću ove godine učestvovati u tako velikom projektu kao što je nacionalni izbor za pesmu koja će nas na predstavljati na Evroviziji. Podjednako bi bio izazov i čast i da se Evrovizija odigrava kod nas, ali otom, po tom.
Koliko se glumački posao razlikuje od voditeljskog i da li imate tremu da uživo stanete na binu? Postoje li neke određene pripreme i da li možda ovaj projekat doživljavate kao svojevrsnu ulogu?
- Iskreno, veoma se razlikuje, iako verujem da mnogima ne izgleda tako. Već nekoliko nedelja traju pripreme sa ozbiljnim i profesionalnim timom RTS-a. Svakako ću se najviše osloniti na moju evrovizijsku partnerku Draganu Kosjerinu, koja već godinama učestvuje u ovom projektu. Činjenica je da sam u nekoj vrsti profesionalnog uzbuđenja, ili treme, baš zato jer je u pitanju ogroman izazov i nešto što zapravo radim prvi put. Voditeljski posao nije uloga, niti treba da bude. Za mene lično je više ispunjenje nekog dečačkog sna, uz ogromnu odgovornost i posvećenost koju zahteva.
Kada smo kod glume i vašeg primarnog zanimanja, čini se da trenutno ne postoji popularniji glumac od vas. Ne samo u Srbiji, već i u ćitavom regionu. Da li mislite da je tome doprineo neverovatan uspeh filma "Toma"?
- "Toma" je fenomen, sam po sebi. To se ne dešava često - da jedan film, jedna priča, ujedini i one koji retko idu u bioskop, i one koji kažu da ne slušaju kafansku muziku i one koji čak i nisu ni bili rođeni u vreme Tome Zdravkovića. Nekako je taj film prevazišao nas koji smo na njemu radili, počeo je da živi neki svoj život. Mi smo napravili priču o tom čoveku koga je dosta ljudi znalo, a mladi opet nisu čuli za njega, ali "Toma" donosi nešto sa čime mnogi od nas mogu da se identifikuju, sa čime se susrećemo u svakodnevnom životu. I to sve nema nikakve veze sa popularnošću. Ona je deo mog posla, ili produkt mog posla. Za mene je odgovornost takve uloge, kao i onih koje dođu posle, zapravo motiv, inspiracija i izazov koji nosim u nove projekte.
Prethodnih meseci se mnogo govori i o "Edipu" - megahit predstavi u kojoj imate glavnu ulogu. Kakvo je vaše iskustvo u radu na ovoj predstavi i da li biste za Edipa mogli da kažete da je Toma, u pozorišnom svetu?
- Nije to za poređenje, ali ipak ne postoji veća zahvalnost nego kada svakog meseca vidite redove ispred JDP-a i kad znate da su karte za "Edipa" rasprodate za sva igranja. "Edip" je takva vrsta antičkog teksta koji je model svim ostalim dramskim tekstovima, preko Šekspira i Molijera sve do danas. Kada se uhvatite u koštac sa takvim tekstom, zaista ne možete da budete sigurni. Ostalo mi je samo da se pustim i da se nadam da će biti dobro. Na početku mi je sve to delovalo zastrašujuće, jer je Edip kompleksan lik u kome se vode borbe na nekoliko nivoa. Ali pored mog ličnog doživljaja te uloge, zapravo najveći utisak je tim koji čini ovu predstavu, sve moje kolege koje su se posvetile ovoj predstavi i njenom nastanku punim srcem i koji to donose u svakom igranju. Onda to dolazi naravno i do publike, to oseti svako onaj ko je sedeo u publici. To zapravo čini naš zajednički uspeh i radost svakog novog igranja.
Izvor: Nova.rs
Foto: eugensmesni/Instagram