IGOR JE MOM SINU KAO OTAC, NIJE TAČNO DA SE SAMO JEDNOM VOLI: Milena Popović iskreno o ljubavnoj vezi sa Jurićem i odrastanju naslednika Bogdana

Milena Popović, državna sekretarka u Ministarstvu turizma i omladine, i nevečnana supruga ubijenog lidera Srba sa Kosova, prvi put otvoreno je govorila o ubistvu Olivera Ivanovića, o sinu Bogdanu ali i o vezi sa Igorom Jurićem.

Milena Popović u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" otkriva da je od najranijeg detinjstva bila buntovna i drugačija što se nastavilo i kasnije kada je već odrasla i kada je birala partnere.

- Po svim nekim životnim pitanjima sam bila drugačija. Nisam bila neko ko je dozvoljavao da bilo ko može da mu priđe. I kao jako mlada sam bila svesna onoga što zapravo želim. Bila sam svesna kakav je profil partnera sa kojim ja mogu da provedem neko određeno vreme. Bila sam neko ko se nije previše upuštao u neke komunikacije, imala sam, verovali ili ne, dva partnera pre nego što sam upoznala Olivera. To su bili ljudi koji su bili zreli, ostvareni, i sa kojima sam ja mogla da funkcionišem i da jednostavno ispoljim sebe na pravi način. Nikada nisam mogla da budem sa nekim ko je moje godište, uvek su partneri morali biti stariji od mene, da budu u nekom smislu ostvareni da bih ja mogla da funkcionišem - kaže Milena.

Upravo to što je bila drugačija i buntovna sa jedne strane joj je donelo autoritet kada su drugarice u pitanju, a sa druge strane Milena kaže da je najviše uvreda tokom života dobila baš od žena za koje se oduvek borila.

- Uvek sam bila specifična, drugačija i buntovna. Uvek sam bila borac za ženska prava. Nisam dozvoljavala da se ružno govori o ženama. Iako sam najviše uvreda i najviše loših reči u čitavom svom životu doživela upravo od žena, uvek sam na strani žena i uvek se trudim da ih zaštitim. Na taj način sam bila autoritet i u svom društvu i među svojim drugaricama i u gradu u kom sam živela. Jesam bila specifična, drugačija, ali su me ljudi jako voleli kao što me vole i danas. Generalno sam neko ko puno voli ljude i neko ko smatra da je mnogo više dobrih ljudi nego što je loših i da sa svakim čovekom vredi razmeniti iskustva i da vredi verovati u to da su dobri ljudi ti koji će i ove loše stvari da promene nabolje - kaže Milena.

Tokom emisije pričala je o tome da je po nekim stvarima život delila na period pre Olivera i posle Olivera, a onda je ispričala i kako je upoznala Olivera Ivanovića.

- Mi smo se znali. Svi su u gradu znali ko je Oliver, moja mama je trebalo da bude kuma na njegovom venčanju. Oni su se družili mnogo godina pre nego što sam se ja rodila i moja mama ga je jako dobro poznavala, njena najbolja drugarica je bila verena za Olivera. Ja sam odrastala sa tom pričom o Oliveru. Njegovi sinovi su moji školski drugovi. Sada, posle svega, nemam relacije sa njima ali to su neke druge okolnosti jer mi smo sasvim fino funkcionisali dok je Oliver bio živ iako nikome nije bilo lako da prihvati tu situaciju. Niti njegovim sinovima, niti mojim roditeljima, što je bilo apsolutno očekivano. Niko nije očekivao da će reći: "E, bravo" jer Oliver je trideset godina stariji od mene, i sad to je ljubav i svi smo srećni. To je sve bilo jednostavno sasvim očekivano, ali naravno da se sve to vremenom smirilo, tako da smo Oliver i ja spletom verovatno sudbinskih, danas mogu da kažem slobodno ne verovatno nego sudbinskih okolnosti došli jedno do drugog. Započeli smo tu neku komunikaciju, ja sam tada imala dvadeset dve, a on je imao pedeset dve godine. On je imao čitav život onako dobro proživljen iza sebe, a ja sam bila da kažem u tom trenutku iako zrela i naprednija od svoje generacije, opet sam u odnosu na njega bila dete. Jednostavno, desila se ljubav. Znala sam da je on taj, da je on čovek sa kojim ja želim da provedem ostatak svog života - priča Milena i otkriva da su roditelji bili protiv te veze, te i šta joj je otac poručio kada je rekla da se seli kod Olivera.

- Moji roditelji nisu mogli da se pomire sa tim i nisam ni očekivala drugačiju reakciju. Bila sam toliko zrela, toliko spremna i toliko sam ga volela da sam bila spremna da se borim za tu ljubav i apsolutno mi ništa drugo nije bilo važno. Iako sam bila svesna kolike konsekvence mogu biti svega toga. Mi smo posle godinu dana zabavljanja odlučili da započnemo zajednički život. Roditelji su i slutili i nisu ali do tada im nisam konkretno i direktno rekla za njega. Došla sam kući i rekla mami i tati da sam sa Oliverom i da je on čovek kog sam ja izabrala, da sam srećna sa njim i da ću danas ili sutra da spakujem svoje stvari i da prelazim da živim kod njega. Oni su, malo je reći bili šokirani. Bilo je tu svega a moj tata je u jednom trenutku rekao: "Da li si ti svesna da je čovek o kom govoriš godinu dana stariji od mene i da li si ti svesna šta biraš, ako izađeš na vrata ovog stana? Ti odlaziš sa njim i znaš da mi za tebe više ne postojimo. Ja sam njemu rekla da sam svesna i da ja njega potpuno razumem ali da ne mogu da razumem da će se on odreći mene zbog moje sreće, ali da sam ja apsolutno sigurna da je Oliver moja sreća i čovek mog života i da ću ja na ta vrata izaći kakve god posledice po mene bile. Ja sam to i uradila. Mama je bila blaža jer je mama otprilike naslutila. Bila je i ona ljuta ali se suzdržala bilo kakvih komentara. Bilo joj je teško, videla sam to ali ja sam izašla na ta vrata i otišla sam - priča Milena.

Priznaje i da ume da zaplače kao i da su joj suze mnogo pomogle u životu.

- Plakala sam. I te kako umem da plačem i često plačem, ali u svoja četiri zida zato što ne želim da me sažaljevaju, pogotovo posle svega. Ne mislim da je strašno da se zaplače kada vam dođe, daleko od toga. Mislim da su suze sjajne i da su mi jako pomogle u životu - kaže Milena, a onda se vraća na priču o odluci da ona i Oliver imaju dete:

- Iako sam bila svesna da Oliver ima puno godina, da su njegova deca odrasla, da imaju svoju decu, na svet je došao Bogdan. Ja sam imala dvadeset sedam, Oliver pedeset sedam godina. To je bila kruna naše ljubavi. Bogdan je neko ko je smirio sve strasti, bili su tu baka, deka, braća, sestre.

Godine 2014. Oliver je proglašen za ratnog zločinca i uhapšen je, a Milena kaže da je ona ta koja je sve vreme imala nadu.

- Pre nego što se to desilo ja sam znala da on treba da da izjavu i da je pokrenut postupak na osnovu nekih dokaza i informacija koje poseduje tužilaštvo, a tiču se toga da je on navodno učestvovao u nekom ratnom zločinu. To se desilo na Svetog Savu, on je tog dana i pritvoren. Od tog datuma proveo je tri i po pune godine u zatvoru. Prvih četrdeset dana je bio u zatvoru u Prištini, to su bili nehumani uslovi, on je bio na ivici života i smrti - kaže Milena i nastavlja:

- Tog dana kada je uhapšen ja sam shvatila svoju ulogu, da ne smem da izgubim nadu. Mi smo imali posete ponedeljkom i četvrkom, pa smo pisali dodatne, koliko god smo mogli odlazili smo, Bogdan je sve brojeve i sva slova naučio sa Oliverom u zatvoru. Bogdan je imao nepune tri godine kada je Oliver uhapšen, znam da se borio da izađe da bi njega izveo na pravi put jer je on maltene kao beba ostao bez oca. Polovinu svog detinjstva je proveo u zatvoru, saznao je tamo i šta je tužilaštvo i šta je nepravda, sve je saznao.

Bogdan, iako još mali dečak, znao je kada je izgubio oca, a Milena je u emisiji otkrila i koju joj je rečnicu izgovorio kada mu je saopštila da mu je tata mrtav.

- Kada je Oliver nastradao ja sam imala dilemu da li da ga vodim na shranu ili ne. Jedni su mi govorili da, drugi ne, ali sam odlučila zbog celokupne situacije, on je imao šest godina u tom trenutku, da ga ipak ne vodim, da ostane kući sa bakom, da ga sklonim od svega toga i da mu jednog trenutka, kada procenim, da mu saopštim sve to. Završila se sahrana, kako sam ušla na vrata on je rekao: "Mama, mogu li ja tebe nešto da pitam?", onako ozbiljno, zrelo, ja kažem: "Naravno sine, pitaj mamu šta god želiš" a on na to: "Mama je l' tačno da je moj tata mrtav?". To je bilo tako zrelo i tako direktno pitanje da sam ja mogla samo takav odgovor da mu dam. Ja kažem: "Jeste sine, tata je mrtav, neki su zli ljudi na njega pucali, ubili su ga, ja sam sad bila na sahrani ići ćeš i ti na groblje kada budeš poželeo", a on mene gleda i kaže: "Dobro mama, šta da radiš i to ti je sve život", ustane sa stolice i ode u svoju sobu. Ja sam bila prosto zatečena, znam da je to u trenutku bila njegova nemoć i zrelost ali i snaga i taj gen koji mu je Oliver usadio, zapravo tu istu rečenicu bi verovatno i Oliver izgovorio - kaže Milena.

Profesorka Slavica Đukić Dejanović se osvrnula i na to da je Milena i posle svog bola sa sinom ocenjena da nije baš pretužna udovica, da na uobičajen način ne odaje počast svojoj ljubavi, da ne nosi crninu... Osvrnula se i na to da je Milena rekla da je uglavnom od žena bila osuđivana.

- Neposredno posle Oliverovog ubistva ja sam shvatila da niti želim niti hoću da ostanem na Kosovu. Jednostavno sam htela i dete da izmestim. Sva pažnja koju je on dobijao u tako malom gradu je dobra, ali u jednom trenutku kada je postane previše njemu je počela da smeta. Ja sam to videla po njemu i htela sam da ga izmestim u sredinu gde će biti kao sva ostala deca gde će jednostavno mnogo manje o tome da se priča jer sam znala koliko je ranjen i znala sam da mu je potrebno izlečenje, a kada vam neko stalno dira ranu teško da možete da je zalečite - kaže Milena i dodaje:

- Bogdan ima svu moguću ljubav i pažnju ali prosto je to gubitak koji je nenadoknadiv, jednostavno je muška figura, ta očinska nešto što je njemu potrebno pogotovo što je on tako jak dečak, što je toliko specifičan, što toliko puno liči na Olivera.

Na pitanje da li Bogdan ima kontakt sa svojom braćom po ocu, Milena kaže:

- Ne. Jedonstavno to je strašno žalosno i to je moja velika rana i ja to zaista ne mogu da shvatim, i po meni ne postoji opravdanje. Ako neko misli da sam nešto pogrešila to je sasvim u redu i ja to poštujem ali smatram da Bogdan ne zaslužuje da odrasta sam, mislim da to njegov otac ne bi želeo. Bogdan nema kontakt ni sa jednim svojim bratom ni sa svojim stricem što je isto tako strašno. Ja ne mislim da sam išta pogrešila, oni misle da jesam, i zbog toga su prekinuli svaki kontakt sa detetom. On je neko ko je već odrastao dečak, ima svoj telefon, svoje društvene mreže, nisam potrebna ja njemu kao link do njegove porodice. Nikada u životu ja to ne bih njemu branila, čak smatram da on mora da viđa svoju braću, da mora sa njima da funkcioniše na najnormalniji način. Međutim, nažalost sada više to nije do mene, to je do njih, oni su takvu odluku doneli. Bogdan bukvalno ima moju porodicu, sada je tu Igor koji je mogu reći slobodno muška figura koja je jako važna u Bogdanovom životu i na neki način je on sada jedno zadovoljno i srećno dete. Ima tu prazninu naravno i tu prazninu niko nikada od nas neće moći da mu popuni, ali nažalost život vas ne pita i svi ponekad imamo praznine.

U Milenin život u jednom trenutku ušao je Igor Jurić, čovek koji je imao tragediju.

- Igor i ja smo se slučajno sreli na nekoj televiziji. Oboje smo gostovali, jedno je poranilo, drugo je zakasnilo i jednostavno smo se sreli i počeli da razgovaramo. Ljudi često pitaju da li nas je zbližila tragedija koja nam se desila, pa se bolje razumemo, ali ne mislim to - kaže Milena i dodaje:

- Slučajno smo se upoznali desilo se nešto ponovo. Ja sam jednostavno u njemu videla nekoga sa kim mogu da pričam, da provedem vreme, nekoga ko mi je prijao.

Iako je bila svesna da će naići na osudu, Milena je želela svima da kaže da je ona srećna.

- Ja sam isto tako bila svesna da ću opet naići na osudu da će biti i ovakvih i onakvih komentara ali sad mnogo zrelije sa nekog drugog životnog aspekta i sa mnog manje brige oko svega toga zato što sam shvatila šta je život zapravo i da ne vredi osvrtati se i planirati u nedogled. Tako da, desila se ljubav i to je jedan jako lep i kvalitetan odnos i ja sam danas zaista srećna i nemam problem da to naglas kažem. Ljudi kažu nemoj naglas da pričaš o sreći, ćuti, pokvarićeš je, ne, ja mislim suprotno, ja mislim da je tako retko da smo iskreno srećni da baš o tome treba da pričamo na sav glas. Da nećemo time da pokvarimo svoju sreću, da je sreća u nama - otvoreno kaže Milena koja se osvrnula i na fotografiju koju je objavila, a na kojoj su ona i Igor.

- Ja sam znajući da će neko negde da nas slika ili ne znam u kom kontekstu, ali ja sam mislila da nema ništa loše u tome da javnost zna da sam ja jednostavno u jednoj stabilnoj vezi, u odnosu koji mi prija, da sam srećna. Ne mislim da je to ništa strašno, mislim da svako na ovom svetu ima pravo da voli i da bude voljen bez obzira kakvu je prošlost imao, kakav je život imao. Nije tačno da se voli jednom u životu, može da se voli više puta, mogu da budu to kvalitetni i sjajni odnosi. Bilo je raznih komentara međutim ja sam vremenom na to navikla, mene to više zanima kao jedan psihološki momenat da vidim kakvi su ljudi, kakva su im razmišljanja ali na kraju ja mislim da se sve svede na odnos kakav vi imate i da je jednostavno to najbitnije. Svako od tih ljudi i oni koji pišu loše i oni koji pišu lepo jednostavno nemaju nikakav uticaj na vaš život i na vaš odnos tako da kada ste deo javnosti onda je vaš život izložen javnosti i javnost ima pravo da vas osudi i da vas javno komentariše i da vas mrzi i da vas obožava i sve je to normalno. Ja nikome apsolutno ništa ne zameram, ja svim tim ljudima, onima koji pišu loše, koji pišu ružno, želim da isto vole kao što danas ja volim, želim im da ako su sada nesrećni jednog dana pronađu svoju sreću i svoj mir jer sve je to moguće, tako da kad dostignete taj jedan stadijum svesti koji ja danas imam posle svega onda vam je sve u životu mnogo lakše - kaže Milena.

Izvor: Blic.rs
Foto: milena_bogdan/Instagram