Homoseksualnost je ...

Homoseksualnost je bolest? Na ovo pitanje više od 70 odsto ispitanika iz Srbije odgovorilo je potvrdno, iako je nauka još pre 30 godina utvrdila da homoseksualnost nije bolest, ni mentalni poremećaj, niti emocionalni problem.

Tokom februara i marta 2008. godine za potrebe GSA (Gej strejt alijanse), CESID je sproveo istraživanje javnog mnjenja na klasičnom nacionalnom uzorku (967 ispitanika), kao i dubinske intervjue s nosiocima funkcija u političkim partijama u Srbiji.

Rezultati dobijeni ovim istraživanjem potvrđuju činjenice koje govore o velikim negativnim predrasudama koje građanke i građani Srbije imaju o LGBT populaciji (lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne osobe). Reč je ekstremno visokoj socijalnoj distanci, kao i značajnoj i primetnoj neinformisanosti o ovoj temi kod većine građana.

Jedan od razloga kojim se objašnjava negativan stav prema homoseksualnosti jeste da društva koja počivaju na tekovinama zapadne, hrišćanske civilizacije jesu društva koja su heteroseksulnost uspostavila kao univerzalnu normu ponašanja. Nepoštovanje te norme u različitim epohama podrazumevalo je različite društvene, religijske, pa i krivične sankcije.

Nemoj da me provociraš

Zoran Lučić, izvršni direktor CESID-a, kaže da kada se naučne činjenice sretnu s predrasudama – teško činjenicama:

- Homoseksualnost je za većinu populacije u Srbiji nešto nepoznato, manjinsko, različito, i iz tog nepoznavanja, pa i negiranja homoseksualnosti proizilazi negativan stav prema ovoj pojavi. Takođe, većina ima stav da gej parade "provociraju", pa je kod takvih stavova i nasilje prema homoseksualcima potpuno opravdano...

Čak i kod onih koji smatraju da homoseksualnost nije bolest, većina misli da treba da ostane u domenu privatnog, i da se kao takva može tolerisati, a da je svako javno istupanje neprihvatljivo.

Šta to znači? Zamislite da vam neko kaže: "OK sam ja s tim da ti imaš dečka/devojku, ali nemoj to da mi nabijaš na nos, i nemojte da se držite za ruke preda mnom, nemojte da me provocirate." Ovo je stav koji "objašnjava" zbog čega su reakcije na gej paradu svojevremeno bile nasilne. Jasno je da ni danas ne bi bile drugačije.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da stav prema homoseksualnosti ima veze sa stavom prema naciji, odnosno nacionalizmom (vezanost za svoju naciju, žrtvovanje za interes i dostojanstvo svog naroda). Dakle, veza je sledeća: kao što se smatra da homoseksualnost ugrožava bazične odnose koji vode reprodukciji jednog društva, u istoj meri je prihvaćeno da ta pojava ugrožava i reprodukovanje nacije, koja se često izjednačava sa društvom uopšte.

Jedno od opšteprihvaćenih stanovišta u društvenoj teoriji i praksi jeste da stereotipi i predrasude nastaju i održavaju se usled manjka informacija i nedovoljnog poznavanja određene pojave. Imajući samo delimične informacije, ljudi dopunjuju ono što nedostaje, često i pogrešnim uverenjima i informacijama, stvarajući iskrivljene stavove, koji su, u stvari, stereotipi.

Kada predrasude povežemo s negativnim stavovima prema homoseksualnosti, dobijamo podatke koji govore da među onima koji ne poznaju nijednog homoseksualca nema nikog ko o takvim osobama ima pozitivan stav! S druge strane, oni koji poznaju homoseksualce, posebno lično, imaju znatno pozitivniji stav. Na primer, među ljudima koji dobro poznaju osobe homoseksualnih sklonosti, gotovo polovina (45 odsto ) uglavnom ima ili potpuno pozitivan stav, a 26 odsto negativan, što je znatno manje od proseka.

Siguran prostor

Na osnovu svih ovih podataka, teško je reći da je naše društvo otvoreno i tolerantno. Boris Milićević, predsednik Gej strejt alijanse (GSA) početak rešenja vidi ovako:

- Vlada i parlament su ciljna institucionalna grupa homoseksualaca. Zalažemo se za uvođenje zakona o zločinu iz mržnje, kao i za zakon o istopolnim zajednicama. GSA očekuje mnogo bolju saradnju sa državnim institucijama i političkim partijama, kao i mnoštvo javnih i iskrenih rasprava posvećenih temi LGTB populacije, koje treba da dovedu do značajnog smanjenja diskrimancije i nasilja nad LGBT osobama u Srbiji.

Glavnu ulogu imaju i mediji i javni prostor, a Boris Milićević medije vidi kao veoma ambivalentne i kontroverzne:

- S jedne strane, mediji su željni novosti i informacija, ali pokazuju veliki stepen homofobije. U medijima ima mnogo govora mržnje.

Milićević smatra da bi veliki napredak bio što veći izlazak homoseksualaca u javnost:

- Negovorenje o svojoj homoseksualnosti reprodukuje taj nasilan stav prema LGBT osobama i osnažuje ga. Homoseksualci treba da se pokažu okruženju, ljudima oko sebe, i na taj način doprinesu smanjenju mržnje.

Ali, kako da izađu ako nemaju "siguran prostor", ako nailaze na mržnju, bes, negiranje, zid. Ono što je sigurno jeste da LGBT osobama treba više medijske, javne, institucionalne pažnje i priznanja, koja će za njih stvoriti siguran prostor, u kome nije sramota biti različit.

Nada Veljković