KUŠINGOV SINDROM: Šta je, kako nastaje, koji su simptomi bolesti?

Kušingov sindrom (hiperkortizolizam) nastaje usled prevelikog lučenja hormona kortizola koji se sintetiše u nadbubrežnim žlezdama. Ovaj hormon je zadužen za regulisanje mnogih bitnih procesa u organizmu, kao što je regulacija krvnog pritiska, imunski odgovor na infekcije, konverzija ugnjenih hidrata, masti i proteina u energiju, regulisanje efekata insulina na organizam i odgovor organizma na stres.

Potrebno je napomenuti da se Kušingov sindrom razlikuje od Kušingove bolesti utoliko što Kušingov sindrom predstavlja posledicu viška kortizola čiji uzrok može biti bilo koje drugo oboljenje. Naspram toga, Kušingova bolest označava hiperfunkciju kore nadbubrežne žlezde koja je direktna posledica isključivo viška ACTH koji je hipofiznog porekla.

Povišen nivo kortizola može biti izazvan mnoštvom faktora u koje spadaju:

- izloženost stresnim situacijama
- naporan fizički trening
- neuhranjenost
- alkoholizam
- napadi panike i anksioznost

Ipak, najčešći uzrok nastanka bolesti jeste upotreba kortikosteroida.

Kortikosteroidi su lekovi koji se koriste u terapiji za oboljenja poput lupusa ili artritisa. Usled dugoročne upotrebe ovih lekova dolazi do nastanka Kušingovog sindroma, pogotovo ukoliko se kortikosteroidi dobijaju kroz injekcije. Manje doze ovog leka, naročito u inhalacionoj (kod astme) ili topiklanoj formi (kod ekcema), ne mogu dovesti do pojave ove bolesti.

Takođe, određeni tipovi tumora mogu dovesti do pojave Kušingovog sindroma, a to su obično tumori koji direktno utiču na funkciju nadbubrežnih žlezda, a samim tim i na produkciju kortizola.

Tumor hipofize je jedan od njih. Ukoliko hipofiza počne da luči previše hormona ACTH (adrenokortikotropni hormon), dolazi i do povišenog lučenja kortizola.

Tumori nehipofiznog porekla, takođe, mogu dovesti do povećanog stvaranja ACTH. Ektopična ACTH sekrecija može nastati i usled mikroćelijskog karcinoma pluća, karcinoma pankreasa ili tumora nadbubrežnih žlezda.

Simptomi Kušingovog sindroma:

- povećanje telesne težine
- masne naslage u predelu stomaka, lica, pazuha i gornjeg dela leđa
- strije na stomaku, grudima, rukama i butinama
- prozirna koža sa čestom pojavom modrica
- sporo zarastanje rana
- akne
- umor
- slabost u mišićima

Iako su ovo najčešći simptomi Kušingovog sindroma, postoje i oni koji su retki, ali se beleže kod pojedinih pacijenata. U njih spadaju:

- visok nivo šećera u krvi
- pojačan osećaj žeđi
- često mokrenje
- osteoporoza
- hipertenzija
- česte promene raspoloženja
- glavobolje
- napetost
- česte infekcije

Osobe ženskog pola su sklonije oboljevanju od Kušingovog sindroma, pa se kod njih može pojaviti i pojačana maljavost, pogotovo na licu, grudima, abdomenu i butinama. Kod žena takođe može doći i do poremećaja menstrualnog ciklusa, ili čak potpunog izostajanja menstruacije.

Kod osoba muškog pola može doći do erektilne disfunkcije i smanjenog libida.

Faktori rizika

Osnovni faktori rizika uključuju dugoročnu primenu kortikosteroida ali u ostale faktore rizika se ubrajaju i:

- dijabetes tip 2
- hipertenzija
- gojaznost

Dijagnoza

Kušingov sindrom se ispoljava kroz simptome koji mogu biti karakteristični i za druga oboljenja pa se stoga dijagnoza postavlja pažljivo i zahteva mnogobrojna ispitivanja, počev od fizikalnog pregleda, anamneze i laboratorijskih analiza.

Za potrebe laboratorijskih ispitivanja, neophodno je dati celodnevni uzorak urina kako bi se proverio nivo kortizola.

Uzorak ispljuvka takođe može pokazati povišen nivo kortizola ali se uzorkovanje mora vršiti u večernjim satima, jer je nivo kortizola kod zdravih osoba u tom periodu dana smanjen. Kod osoba sa hiperkortizolizmom nivo kortizola je konstantno visok.

Test supresije malim dozama deksametazona podrazumeva egzogenu primenu steroida tokom perioda od 48 sati, pri čemu se pije 0.5 mg deksametazona na svakih 6 sati, a naknadno po prestanku ispijanja deksametazona se određuje nivo kortizola.

U početnim fazama postavljanja dijagnoze koriste se testovi visoke senzitivnosti, kao što je test supresije deksametazonom, čija je senzitivnost gotovo 98%. Testovi veće specifičnosti se uvode u narednim fazama ispitivanja kako bi se dijagnoza potvrdila.

Potrebno je naglasiti da je aktivan hiperkortizolizam jedini vid ovog oboljenja za koji je moguća dijagnostička tačnost testova. Ciklični Kušingov sindrom predstavlja povremenu i cikličnu aktivnost tumora tokom perioda od nekoliko meseci, pa čak i godina. U tom slučaju je potrebno ponoviti dijagnostičke procedure i po nekoliko puta.

Kod osoba kojima je dijagnostikovan Kušingov sindrom potrebno je utvrditi i uzrok nastanka jer, kao što je pomenuto, do nastanka bolesti može doći i usled karcinoma pluća, nadbubrežne žlezde ili pankreasa.

U te svrhe se obavljaju sledeća ispitivanja: test ACTH, CRH stimulacioni test, test supresije visokim dozama deksametazona, obostrani uzorak iz petroznog sinusa i magnetna rezonanca.

Promena strukture tela najkaraktetističniji znak Kušingovog sindroma

Pacijenti sa simptomima Kušingovog sindroma imaju povećanu telesnu težinu, strije, žale se na umor, slabost u mišićima. Česta je i hipertenzija kod ovih pacijenata, smanjenja je otpornost na infekcije, javlja se i osteoporoza. Kod žena su moguće neredovne menstruacije. Kod Kušingovog sindroma se razvija i karakterističan oblik gojaznosti sa masnim tkivom na zadnjoj strani vrata i gornjem delu leđa.

Najkarakterističniji znak bi bio promena strukture tela i specifičan tip raspodele masnog tkiva koji vodi nastanku okruglog lica, uvećanju trbuha, nastanku ljubičastih strija na trbuhu i bokovima, otežanog kretanja i slabosti pri hodu. Nešto manje po učestalosti bi bili nastanak hipertenzije i dijabetesa. Kušingov sindrom ne predstavlja bolno stanje, a ispoljeni simptomi su zastupljeni kod oba pola.

Klinička slika često se može pomešati sa klasičnom gojaznošću

Klinička slika često se može pomešati sa kliničkom slikom klasične gojaznosti, zato je neophodno prvo postaviti sumnju na postojanje hiperkorticizma.

Ishrana

Iako dijetetski režim ne može sam po sebi dovesti do izlečenja, može pomoći u održavanju balansa kortizola.

Potrebno je obratiti pažnju na unos kalorija kako ne bi došlo do uvećanja telesne težine, što je karakteristično za ovo oboljenje. Prekomeran unos alkohola je usko povezan sa pojavom Kušingovog sindroma, pa stoga treba smanjiti unos alkohola ili ga u potpunosti eliminisati iz upotrebe.

Neophodno je izbegavati namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, jer mogu dovesti do povišenog šećera u krvi i do hipertenzije. Namirnice bogate prostim šećerima je potrebno zameniti svežim voćem i povrćem, žitaricama od celog zrna i ribom.

Takođe, treba izbegavati natrijum koji se nalazi u soli i uvesti suplemente kalcijuma i vitamina D.

Lečenje

Osnovni cilj terapije jeste snižavanje nivoa kortizola, što se može postići pomoću nekoliko metoda. U zavisnosti od porekla oboljenja, terapija se može razlikovati od pacijenta do pacijenta.

U okviru medikamentozne terapije prepisuje se upotreba lekova koji smanjuju produkciju kortizola u nadbubrežnim žlezdama ili produkciju ACTH u hipofizi. Lekovi kao što su ketokonazol, pasireotid ili mitotan.

Ukoliko je hiperkortizolizam posledica tumora, a ispunjeni su uslovi za njegovo uklanjanje, pacijent se upućuje na hirurško odstranjivanje tumora, na hemioterapiju ili zračnu terapiju, ukoliko tumor nije moguće operisati.

Izvor: Aqualab.rs/Eklinika.telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com