UPRKOS ZAVRŠETKU ŠKOLSKE GODINE: Broj đaka u produženom boravku nije smanjen
Nema novih lekcija, nema domaćih zadataka, nema provera znanja – škola je postala igraonica – reči su mlađih osnovaca, a učitelji, otkako je redovna nastava završena, ponajviše čuvaju decu. Prošla su tri dana od zvaničnog kraja drugog polugodišta, a pred školskim kolektivima je još sedam radnih dana po atipičnom rasporedu i bez klasične nastave. Uobičajenih časova u školama nema od srede, 7. juna, iako škole rade do 20. juna, kada će se pozdraviti s đacima. Tada ne prestaju i radne obaveze zaposlenih.
U osnovnim školama, za sada, uglavnom nije drastično smanjen broj učenika od prvog do četvrtog razreda koji pohađaju obrazovno-vaspitne aktivnosti i produženi boravak, jer su roditelji očekivali da letnji raspust počne dve nedelje kasnije. Znatno manje od mlađih osnovaca u škole dolaze učenici od petog do sedmog razreda osmoletki, a za osmake je i bez izmena u školskom kalendaru nastava završena 6. juna.
- Kod nas su se u produženom boravku uglavnom radili domaći zadaci, sada boravak najviše služi za čuvanje dece čiji su roditelji poslom zauzeti. Radi do kasno popodne i koristi se u nesmanjenom obimu. Imamo i celodnevnu nastavu, to je oblik rada s dva učitelja, i oni i dalje rade s gotovo nepromenjenim brojem đaka iako je redovna nastava završena. Nema obrade novog gradiva, niti klasičnih časova i predavanja, ali završavaju se đački likovni radovi, dodatno se objašnjavaju već pređene lekcije. Osim toga, imamo i vannastavne aktivnosti, a one podrazumevaju i realizaciju svih planiranih izleta - dočarava Darko Eger, direktor OŠ "Kneginja Milica" i predsednik aktiva direktora osmoletki u Novom Beogradu.
Za đake starijih razreda, kaže, organizovali su se tako da je svaki nastavnik u svom terminu, po dosadašnjem rasporedu časova, dostupan učenicima. Iako nema više redovne nastave zaposleni dolaze na posao, organizuju dopunsku i dodatnu nastavu, da bi učenicima dodatno pojasnili gradivo koje nisu dobro savladali, ali i da bi najuspešnije osnovce spremili za takmičenja koja još nisu završena.
- Konačno, imamo i popravljanje ocena. Nastavnici su dužni da prilikom davanja predloga zaključne ocene to i obrazlože, ali i da sugerišu učeniku kako da dalje napreduje. Imamo puno đaka od petog do sedmog razreda koji žele da pokušaju da poprave ocene i nastavnici su tu - objasnio je Eger.
On napominje da obrazovanje nije igranje i da čuvanje dece nije poenta školstva, ali smatra da je, u ovom
momentu, dobra odluka da se redovna nastava obustavi.
- Redovna nastava podrazumeva savlađivanje novih znanja, usmerenost u radu, koncentraciju koja je za to potrebna, a svega toga nema u ovoj traumatizaciji, to se izgubilo od trećeg maja. Možemo govoriti o tome da li je odmah tada trebalo prekinuti rad, ali ne vredi, nema smisla, da održimo i sve planirane časove i ispredajemo sve nastavne jedinice ako ni đaci ni nastavnici, a svi su duboko pogođeni tragedijama, nisu spremni da ulože napor da se nešto nauči. U ovoj situaciji te spremnosti nema, ali je dobro da deca budu zajedno s vršnjacima u školi, da se podstiče socijalizacija - smatra Eger.
Mišljenja roditelja i prosvetnih radnika o naglom prekidu redovne nastave i dalje su podeljena. Jedni žučno
negoduju zbog novog remećenja školske svakodnevice, drugi ne vide bolje rešenje. Rad škola organizuju direktori, kako znaju, a oslanjaju se na dopis resornog ministarstva koji različito tumače. Ipak, u jednom su saglasni - donosioci odluka bi trebalo da se konsultuju s praktičarima iz učionica pre nego što izdiktiraju promene u funkcionisanju školstva. Takav se zaključak nameće i u pismu koje je prosvetnom vrhu uputio kolektiv Osnovne škole "Jovan Miodragović" s beogradskog Vračara.
Ovi nastavnici smatraju da je odluka o naglom prekidu nastave nepromišljena, napominju da je zbunila i učenike i prosvetne radnike i roditelje, a da svi zajedno ne vide njenu svrhu.
Na pitanje šta je postignuto prekidom redovne nastave u svim školama, osim što je napravljena pometnja, stigao je odgovor iz Ministarstva.
- Zaključkom Vlade Republike Srbije naloženo je Ministarstvu prosvete da se školska godina završi 6. juna. U skladu sa tim ministarstvo je preduzelo sve odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Pravilnici o kalendarima obrazovno-vaspitnog rada u osnovnoj i srednjoj školi omogućavaju odstupanja od utvrđenog broja nastavnih dana do pet odsto. Ta mogućnost je i iskorišćena imajući u vidu najbolji interes učenika i nastavnika nakon tragičnih događaja koji su duboko traumatični za čitavo društvo - odgovorili su iz Ministarstva prosvete.
Mogućnost odstupanja do pet odsto od realizacije predviđenog nastavnog plana i programa koju pominju, koja u praksi znači da se otprilike dve nastavne sedmice mogu izbrisati, a da nije nužno te časove nadoknaditi,
nadležni su mogli da iskoriste početkom maja za pauzu u radu svih škola neposredno posle dva masovna ubistva. I to je glavna zamerka prosvetnog esnafa iz učionica najodgovornijima za obrazovanje.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com