NIKADA SE NEĆU NAVIĆI NA TO DA NJEGA VIŠE NEMA: Emotivna ispovest Dražena Mihajlovića o životu i smrti brata Siniše

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba "U sećanje na: Paolo/Siniša", posvećena fudbalerima Siniši Mihajloviću i Paolu Rosiju.

U okviru postavke izloženi su lični predmeti dvojice omiljenih fudbalera u Italiji i Srbiji. Svečanom otvatanju prisustvovali su ministarka kulture Maja Gojković, ambasador Italije u Beogradu Luka Gori, kao i članovi porodica preminulih legendi Federika Kapeleti Rosi i Dražen Mihajlović.

Posetioci će do 3. avgusta imati prilike da vide mnogobrojne eksponate iz života fudbalskih velikana, među kojima su dresovi, trofeji i predmeti iz privatne arhive. Među eksponatima je izložena i legedndarna fotografija Siniše Mihajlovića u dresu Jugoslavije, u koju je pucao njegov najbolji prijatelj u Borovu selu. Ispred čuvene fotografije, Dražen Mihajlović u razgovoru progovorio je o čuvenom Mihi.

Na otvaranju ste bili posebno emotivni. Šta za vas i vašu porodicu predstavlja ova izložba?

- Veoma sam dirnut. Muzej primenjenih umetnosti je otvorio svoja vrata da primi dva velika čoveka i fudbalera. Siniša je bio most koji je spajao dva naroda, nas Srbe i Italijane. Nisam video mnoge stvari koje su izložene. Kada sam ušao u Muzej na dan otvaranja zaista sam bio dirnut svime što vidim, ne samo segmentom posvećenog Siniši. Na drugom spratu su izloženi i dresovi od prvog Svetskog prventva, pa sve do poslednjeg u Kataru.

Kojim pristupom ste se vodili pri biranju eksponata za izložbu?

- Direktor izložbe, gospodin Marko Skebi i ja smo išli hronološkim redom. Iz kuće smo uzimali samo bitne trofeje, medelje i ordenje. Ovo nije ni delić onoga što je Miha osvojio, ali ni u mnogo većim prostorima ne bi moglo da stane sve to što bi mogli da donesemo. Zbog toga smo izabrali najvažnije stvari.

Koliko je bilo teško da napravite selekciju među brojnim trofejima?

- Nije nam bilo teško da se odlučimo. Trofeji koji se nalaze u našoj kući su uglavnom vezani za Srbiju i Jugoslaviju, a deo nekih trofeja i dresova doneti su iz Italije. Potrudili smo se da napravimo dobru selekciju, na posetiocima je da kažu da li smo napravili dobar posao.

Prošlo je pola godine od Mihinog odlaska. Da li ste uspeli da se naviknete da njega više nema?

- Ne. Još uvek ne mogu da se naviknem i mislim da se nikada neću navići. Mogu da živim sa tim i moraću, ali ne i da se naviknem na to.

Posebnu pažnju među brojnim eksponatima privlači fotografija Siniše Mihajlovića u dresu reprezentacije Jugoslavije, na kojoj je rupa od metka.

Mihajlović je rođen u Hrvatskoj, ali je zbog ratnih sukoba morao da napusti dom, koji je spalio njegov najbolji drug iz detinjstva, Stipe.

Siniša se pet godina kasnije sreo sa njim i oprostio mu je, o čemu je pisao u svojoj autobiografiji.

U jednom intervjuu proslavljeni srpski fudbaler otkrio je pozadinu priče.

- To je malo dublja priča, kuću mi je srušio moj najbolji prijatelj Hrvat. Družili smo se, išli zajedno na more, spavao sam kod njega. Kako je počeo taj rat, svi su znali da smo mi najbolji prijatelji. Ja sam tada igrao u Zvezdi. Došao je kod mene kući i rekao mojim roditeljima da treba da idu iz kuće. Oni ga nisu ozbiljno shvatili. Onda je došao drugi put sa još dvojicom i pucao je u moje slike, mama je imala fotke osvajanja Kupa šampiona, on je pucao u njih. Oni su tad videli da nema šale i pobegli su, on je posle toga srušio kuću.

Na izloženoj fotografiji stoji opis.

- Jedan od najboljih prijatelja Siniše je pucao u njegovu fotografiju u njegovoj kući u Borovu, u Hrvatskoj, u mestu gde je rođen. Posle toga, porodica Siniše napušta kuću i beži u Beograd 1991. godine, baš kada je i 200.000 Srba proterano iz Hrvatske.

Izvor: Kurir.rs
Foto: mihajlovicdrazen/Instagram