TEŽE MI JE PAO RAZVOD OD SONJE, NEGO ROBIJA I POKUŠAJ UBISTVA: Aca Lukas iskreno o privatnom životu i odnosu sa bivšom suprugom

Pevača Acu Lukasa obožavaju od Vardara do Triglava. Njegove pesme će se retko čuti u hrvatskom etru, a suprotno tome, Hrvati sve tekstove znaju od reči do reči.

Muzičar koji je uhapšen u akciji "Sablja" nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića i robijao pola godine, lečio se od kokaina, te je upucan ispred zgrade u kojoj živi, ali nakon svih životnih trauma stoji čvrsto na zemlji.

Aca Lukas je progovorio i o odnosu sa Severinom nakon što ju je prozvao zbog izjava o Srebrenici, otkrio da mu je Dino Dvornik bio veliki prijatelj, zašto ga je potresao krvavi pir "dečaka ubice", ali i šta misli o nastupu Svetlane Cece Ražnatović u Zagrebu.

- Odavno već dolazim u Split, imam tu puno prijatelja, Dalmatinci su temperamentni ljudi, baš po mom ukusu - rekao je pevač.

U Splitu je imao nastup na luksuznoj jahti samo za odabrane, a koncert je u noći s utorka na sredu trajao nekoliko sati. Već sutradan pevač je krenuo dalje, jer ga ovog leta svaku noć čekaju nastupi širom regiona.

Kako uspevate održavati takav ritam, jeste li umorni?

- Svake godine kažem kako ću smanjiti, a onda samo povećam, navikao sam, to mi je u krvi. Kad siđem sa bine najveća sam lenčuga na svetu - smeje se Aca koji je muzičku karijeru počeo krajem 80-ih godina sa grupom "Viktorija".

- Radili smo velike turneje po celoj Jugoslaviji, bio sam i veliki prijatelj sa Dinom Dvornikom, puno smo se družili, često je znao da prespava kod mene u Beogradu. To je jedan od najinteligentnijih ljudi koje sam poznavao i ne verujem da će se u barem sledećih 50 godina roditi takav muzičar. Upoznali smo se sasvim slučajno, jedne noći je došao na moj splav sa Viktorijom koja mi je tada rekla: "Mali, ti ćeš svirati u mom bendu". To vreme stare Jugoslavije bilo je vreme grupnih koncerata, nastupali smo sa "Prljavim kazalištem", "Parnim Valjkom", "Leb i Sol", "Ekatarinom Velikom". Tada sam isto pevao u Hrvatskoj, nakon čega je došao onaj nesrećni rat, ali evo ja sam ponovno tu, ljudi me vole.

Šta mislite, zbog čega je to tako?

- Pa ja vam imam jednu teoriju. Zašto što sam ja - ja. Imam stav da mogu svojim obrazom mogu da odem na bilo koji deo zemaljske kugle i da je drugačije ne bih išao. Idem čistog obraza bilo gde, za razliku od nekih mojih kolega koji dođu da pevaju kod vas, a ne bi trebalo. Oni su navikli da dođu i kažu vam nešto što bi vi voleli da čujete. Meni je to ljigavo! Uvek pričam iskreno, iz duše, ono što mislim. Nekome će se to svideti, nekome neće. Zna se ko sam, šta sam, cenim svakoga.

Cenite i hrvatske branitelje, kako ste nedavno rekli, nakon što su želeli da zabrane vaš nastup na Barbarincu.

- Naravno! Poštujem hrvatske branitelje i sve ono što su napisali oko svojih osećanja. O njima jedino ne mogu raspravljati o tome da li moja muzika prikladna za ovo vaše područje, kako su napisali, jer oni su hrvatski branitelji, nisu muzičari. Tako vam je isto i sa puštanjem pesama na radiju. Neko je umislio da je ovo što pevam folk što je vrlo diskutabilno. Ko me ne pušta i gde sam zabranjen, njegov problem, u redu. Međutim, malo njih zna da sam završio nižu i srednju muzičku školu, sviram šest instrumenata... Prema tome sam potkovaniji od svih tih radijskih muzičara i urednika. Puno puta sam imao problema, pogotovo u srpskim medijima. Primer, kad sam rekao da navijam za Hrvatsku na utakmici protiv Engleske. Ti su momci moji prijatelji, često im pevam, znam pola vaše reprezentacije. Nije mi se svidela euforija koja je tada vladala u Srbiji gde je 90 posto njih navijalo da pobedi Engleska koja je bombardovala Srbiju 1999. Navijali bi oni i za bilo koga drugoga, ovde se spletom okolnosti našla Engleska. Nemam mržnju ni prema kome, to ti je moj prijatelju opterećenje, isto kao i ljubav. Nisam nikad nikoga mrzeo radi nacionalnosti nego zato što je go*no, brate!

Našli ste se na udaru i kad ste nosili hrvatski dres na nastupu u Beču dok je trajalo Svetsko prvenstvo.

- Srbija se tada nije plasirala, meni je bilo logično da navijam za Hrvatsku. Na koncertu su bili i momci iz Hrvatske kojima sam čestitao na pobedi i u jednom trenutku rekao sam dečku da mi baci dres. Sutra bih to isto uradio! Nije mi niko dodao dres, sam sam ga tražio! Verujem da bi neke moje kolege iz Hrvatske to isto uradile. Pa ljudi, mi pričamo istim jezikom!

Čini se da ste jugonostalgičar?

- Nisam, nisam. Granice mi nisu prepreka, ljudi su mi isti kao što su bili i pre. Jedino je sad pitanje ekonomije koliko smo razdvojeni, ali hvala Bogu prestalo je svo ono s*anje... Nemam zašto da budem jugonostalgičar, i dalje imam Jugoslaviju celu, praktično na dlanu... - govori Aca koji je otkrio u kakvom je odnosu sa Severinom sa kojom je trebalo da snimi duet, a koju je prošle godine kritikovao u jednoj TV emisiji zbog njenih izjava kako su Srbi u Srebrenici počinili genocid.

- Nismo se mi ni posvađali. Taj duet smo snimali odvojeno, ona u Zagrebu, ja u Beogradu. To što ta pesma neće izaći ima veze samo sa time što se ne poklapa sa izlaskom njenog albuma i mojom željom kada da izbaci taj duet. Ne možemo se oko toga dogovoriti. Što se tiče moje reakcije sad ću vam reći. Ne volim kad neto radi nešto što nije njegov posao. Dao sam joj do znanja da ne treba priča o tome ako smo već trebali da radimo duet. Dolaziš u Srbiju, svakako će te ljudi prihvatiti.

Šta mislite o Cecinim koncertima u Zagrebu?

- Ne kažem da ona treba da misli drugačije. Pa Ceca može sigurno da ima koncert u Zagrebu da želi, ali je li to prikladno? Može staviti obezbeđenje, bilo bi tu ljudi, vole je Hrvati, to svi znamo. Ali daj stani malo sama sa sobom i razmisli je li u redu da ti ideš tamo? Recimo, Oliver Dragojević je za mene Bog Bogova, to je najveći umetnik na ovim prostorima i jedan od najdoslednijih ljudi koje sam poznavao. Mi smo goreli od toga da dođe da peva kod nas, čovek je mogao da uzme milione, ali je ostao dosledan sebi. Doslednost! E, to ti je bitno! Od nekoga ko nije dosledan mi se povraća. Meni ne smeta niko ko nastupa u Beogradu. Iskreno, ne bi mi smetao ni Tompson! To je njegov izbor i izbor onoga ko bi došao da ga sluša.

Volite da slušate hrvatske izvođače, Toni Cetinski vam je dobar prijatelj?

- Njega stvarno obožavam. Od pevačica volim Vanu i Rozgu. Jelena je uvek nasmejana, ima dobre pesme i karijeru. Vana je za mene naslednica Zorice Kondže. Šteta što nakon ET-a nije ostvarila značajniju karijeru. Tu je ona prisutna, ali čini mi se da to nije to.

Nakon što je 2003. ubijen srpski premijer Zoran Đinđić uvedeno je vanredno stanje u Srbiji i pokrenuta akcija Sablja u sklopu koje je uhapšen i Aca Lukas. U zatvoru je proveo pola godine, a u svojoj autobiografskoj knjizi "Ovo sam ja" napisao je da je imao lisice na rukama kad se u zatvorskom hodniku susreo sa Cecom Ražnatović, kako su ga čuvari skidali do gole kože i ponižavali, te da je u zatvoru shvatio da čovek može da živi bez seksa, ali ne i bez pesme.

- Jednog dana mogu da vam dam intervju samo o svojim zatvorskim danima. To je tako zapetljana priča. Bilo je svega! Poput planova da me tamo ubiju i da ne dočekam izlazak živ! Imao sam sreće i onaj gore me čuvao, iako nisam neki vernik, da se nisam našao na mestu gde je trebalo da me likvidiraju. Pola sam godine sam proveo u zatvoru jer su mi u ženinoj sobi našli pištolj koji je bio pokvaren, a inače sam imao u podrumu druga dva koja nisu našli. Ta vlast je napravila veliki propust - rekao je sa dozom ironije, a već 2009. upucan je u nogu ispred svoje zgrade na Novom Beogradu. Prišao mu je mladić u crnoj jakni s kapuljačom, izvadio pištolj, pucao i pobegao. Obilno krvareći, Lukas je uspeo da dođe do stana i pozove Hitnu. Nakon toga je nekoliko meseci hodao sa štakama dok su telohranitelji sve vreme bili uz njega. Ima ih čak i danas dok boravi u Splitu.

Kad vam je bilo najteže u životu? Jesu li to dani zatvora, pucnjava na vas?

- Teže od jednog i drugog bilo mi je kad sam se poslednji put razveo. Najteža situacija u životu! Ali sve se u životu prebrodi... Sa svim svojim bivšim suprugama sam ostao prijatelj - govori Lukas.

- Ima važna rečenica, ne želim biti Sokrat ili Aristotel… Moj život se svodi samo na tu jednu rečenicu: "Postao sam najsrećniji čovek na svetu onog dana kad sam spoznao da je život jedno teško sra*e". Ne samo meni, nego svima. To je tako meni, tebi... Znaš, uzimao sam kokain ceo život, nisam mogao to da kažem deci... Danas mogu da im kažem: 'Nemojte to da uzimate, droga je štetna!".

Da li vam je bilo teško da izađete iz tog pakla?

- Nije, jer kad sam poželeo ja sam izašao. Uzimao sam samo kokain. Sa njim mogu da imaju probleme samo oni koji imaju puno love i mogućnosti da se navuku. Kad mi je doktor rekao da prestanem da pijem, ja sam prestao, tako je bilo isto i sa drogom. Imam je*enu društvenu odgovornost koju malo ko od mojih kolega ima i zato pričam o ovome. Otac sam četvoro dece, znam koliko me i druga deca vole. Ne želim da neko od njih počne da se drogira zbog mene.

Posebno ga je pogodio trenutak kad je 3. maja tada trinaestogodišnji dečak ubica Kosta K. u Beogradu počinio krvavi pir o kojem je pričao ceo svet.

- Taj dečkić nije mogao da nauči da puca sa nekoliko odlazaka u streljanu sa svojim ocem. Mali je daleko ispred svoje generacije i lično smatram da je obučen za to što je uradio. Kad sam ja imao 13 godina mama bi me stalno proveravala, govorila mi vadi to iz džepa što imaš. Kako je on sa 13 godina otišao u školu sa pištoljima i Molotovljevim koktelima...?

Mislite li da treba da odgovara pošto prema zakonu ne može jer je bio maloletan u trenutku surovog čina?

- On definitivno nije zdrav. Kad se dogode takvi zločini ubica ili bude ubijen ili počini samoubistvo. Još nijedan nije otišao živ sa mesta zločina na suđenje. Šta da se radi sad sa tim malim? Gde biste ga vi stavili? Slušao sam neke budale koji su izjavljivali: "Zašto ste uhapsili dečka, prebacite ga u drugu školu". Ej, jesu li ti ljudi normalni? Četiri dana sam plakao kad se to dogodilo. Četiri dana nisam mogao da dođem sebi, kao da je nastradalo moje rođeno dete. Ne mogu ni da zamislim kako je roditeljima ubijene dece. Previše me rastužuje ova tema, taj mali ne sme nikada da izađe na slobodu! Nikad!

Rijalti programi? Uskoro kreće nova sezona "Zadruge" na "Pinku", a bilo je rečeno da će se ukinuti. I vaš menadžer Saša Mirković najavljuje nikad viđeni rijaliti na ovim prostorima.

- Vidite, u Americi se svaki drugi dan događaju krvoprolića, grozna je stvar tako nešto, da se razumemo, ali život se nastavlja. Ne treba generalizovati! Rijaliti programi sigurno nisu podstakli tog malog da napravi masakr u školi. Babe i žabe su rijaliti i ubistva koja su se dogodila. Babe i žabe!

Šta mislite o Aleksandru Vučiću?

- Poznajem ga još pre nego što je počeo da se bavi politikom i biću uvek uz njega. Ja se ne bavim politikom, niti sam član ijedne stranke. Otkad je Vučić predsednik osećam veliki napredak u Srbiji. Bili ste u Beogradu, rekli ste. Videli ste i sami onda. Pošto ga lično poznajem, mogu da kažem, evo iskreno, da ste u Hrvatskoj nepravedni prema njemu. Svedok sam koliko je puta molio vašeg premijera da počnu gradnju brze železničke pruge od Zagreba do Beograda, ali Plenković ne želi! Ako od nekog političara Hrvatska ne treba zazirati kad je u pitanju Srbija onda je to Aleksandar Vučić. Verujte mi na reč! To vam evo javno usred Splita govorim! Čovek nikoga ne želi da potisne, gleda ekonomski prosperitet svoje zemlje, dobar je kao hleb.

Da li ste tako pričali i o Slobodanu Miloševiću?

- Vučić da je Milošević, nema šanse da bih ga podržavao, naravno da ne bih! Ja sam potpuno antiratno nastrojen! - rekao je pevač i najavio nastupe u Hrvatskoj.

- Ne mogu u Arenu kad više ne radi, pa ćemo onda raditi Gripe. Pevaću pet večeri zaredom ako treba, sve za moju publiku koja me voli i podržava.

Da li biste mogli da se preselite u Dalmaciju.

- Preseljenje u Dalmaciju? Bez problema! Ne zato jer mi nije dobro u Beogradu, nego zato što mi je i ovde dobro kao u Srbiji.

Izvor: Kurir.rs/SlobodnaDalmacija
Foto: aleksandar_vuksanovic_official/Instagram