STRUČNJACI PREDVIĐAJU: Oporavak od julskih oluja će trajati čitavu deceniju

Dva udara nevremena koja su tokom jula protutnjala Srbijom, u pojedinim delovima zemlje nanela su do sada nezabeleženu štetu. Kako objašnjava Marko Đapić, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, različiti su upravljači i korisnici zaštićenih dobara, te i sam popis štete teče neujednačenim tempom.

- Kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima koja su pogođena nedavnim olujnim vetrovima, to su pre svega ona u zoni uticaja Dunava i Save u kojima su štete velikog intenziteta - navodi Đapić.

"Vojvodinašume" su nakon julskog nevremena iznele podatak da je samo u okolini Bačke Palanke stradalo pola miliona stabala. Procenjuje se da je u Bačkoj olujni vetar načinio štetu na 1.300 hektara, a da je u Novom Sadu polomio 2.600 stabala. Simbol tog stradanja drveća svakako je koprivić u Novom Sadu, spomenik prirode – njegovo vek i po staro stablo nije izdržalo nalete vetra. U Nacionalnom parku "Fruška gora" stradalo je oko 14.000 hektara. Ali, kako objašnjava Đapić, zbog konfiguracije terena, ovde vetar nije "zbrisao" šume, već je zalazio u njih i lomio pojedinačna stabla, dok je na drugima načinio posrednu štetu, čije posledice će tek biti vidljive.

- Podaci se još prikupljaju, taj posao nije nimalo lak. Neki korisnici šuma poseduju bespilotne letelice, i na osnovu analiza snimaka moći će da se utvrdi obim šteta. JP 'Vojvodinašume' su, na osnovu prikupljenih podataka iz šuma čiji su oni korisnici, izneli procenu da štete u zasadima topola i sastojinama hrasta u Sremu prelaze redovan godišnji obim seča ovog preduzeća - kaže Đapić. Ukoliko u dva olujna popodneva stradaju šume i zelenilo na nivou godišnjeg obima seče, jasno je da će to imati ne samo ekološke već i ekonomske i sociološke posledice.

Osim toga, sada vidljiva šteta nije i konačna. Vetar koji je ušao u šumu "razmrdao" je i ona stabla koja još stoje, te je moguće da će neki naredni snažni vetar ili jaka kiša oboriti i njih. Otuda nije još bezbedno ulaziti u dubinu ovih rezervata prirode i parkova, jer stabla povremeno padaju. Mlada stabla koja su opstala, ali su iskrivljena, takođe moraju biti zamenjena.

- Štete su se dešavale u šumama mekih lišćara, (lipa, crna topola, bela topola) u zasadima topola i tvrdih (hrast, bukvar, javor) lišćara. Štete na mekim lišćarima su u apsolutnim količinama veće nego štete na tvrdim, ali u obzir treba uzeti i to da su površine pod ovim vrstama više zahvaćene nevremenom. Veći uticaj na štete u šumama je imala njihova struktura. Šume jednodobne strukture, bez žbunaste vegetacije nakon 'ulaska' vetra bile su podložnije štetama - kaže sagovornik.

U određenoj meri, žrtve nevremena bile su i životinje. Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je nakon nevremena svakodnevno prijavljivano 15–20 ovakvih slučajeva. Evidentirane su 42 stradale ptice – 26 roda, 14 malih ušara, i po jedna pčelarica, barski petlovan i orao belorepan.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja.

- Jedan od većih problema poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini predstavlja proces gubljenja najkvalitetnijeg sloja zemljišta pod uticajem vetra, što je stalan proces. Julske nepogode su se desile u vreme kada je vegetacija bila u punoj snazi i na taj način u dobroj meri štitila gornji sloj zemljišta. Za eolsku eroziju su više zaslužni vetrovi manje jačine koji duvaju u vreme kada na poljoprivrednim površinama nema zasada i nema načina da se takva 'gola' površina štiti od gubitka plodnog sloja - napominje Marko Đapić.

Prema prvim, okvirnim procenama, da bi se sanirala sva šteta nastala od nevremena biće potrebno desetak godina, a to će svakako dovesti i do promena u strategiji gazdovanja prirodnim dobrima Vojvodine.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com