PREMA NAMA SE STVARA ANIMOZITET ZBOG PRIČA O VELIKIM BAKŠIŠIMA: Sandra Rešić progovorila o zaradama i nastupima na romskim veseljima

Pevačica i bivša zadrugarka Sandra Rešić nakon izlaska iz rijalitija počela je naporno da radi na raznim veseljima.

Ona je sada progovorila o tezgama, bakšišima, ali i šta joj sve gosti traže da uradi.

- Nekako se pogodilo da celo leto radim romske svadbe i da sam imala stvarno tu čast i privilegiju da radim sa nekim zvezdama, Alenom Adenovićem, Muharemom Serbezovskim, Janom, mada nju računam kao familiju. Ko god prati moju karijeru, zna da radim romske svadbe jako dugo i volim to, volim da se veselim uz tu vrstu muzike i onda sam nekako spojila lepo i korisno. Em sam bila plaćena za to, em sam slušala muziku uz koju se veselim. Ne znam da li je moglo bolje leto da mi prođe - započela je Sandra, pa nastavila o bakšišu:

- Nerviraju me te priče (o količini bakšiša). Koliko je to dobro za nas, toliko je loše. Zbog tih priča da su nerealno veliki bakšiši, stvara se prema nama animozitet od strane običnih ljudi. Ljudi misle da sav taj bakšiš koji leti na sve strane mi stavljamo u džep. Sinan Sakić je pričao dok je bio živ da se romske svadbe rade na garanciju i nije bitno da li nas je četvoro ili 18, menadžer se dogovori koliko će orkestar i pevači da koštaju porodicu. Taj bakšiš koji nam daju, mi smo zapravo već zaradili. Kada se skupi taj bakšiš na gomilu, samo se raspodeli po ugovorenim tezgama, nije taj bakšiš preko zarade koja je osnovna. Budalaština je da mi na tim svadbama uzimamo desetine hiljada evra. Zbog toga recimo imam problem u banci, ne daju mi ništa na odloženo plaćanje, misle da ne znam šta ću sa lovom - ističe ona.

Sandra je otkrila i kako se bori sa neprijatnim situacijama na veseljima, sa gostima koji žele da budu prisni sa pevačicama.

- Nikad nisam sebi dozvolila da mi neko stavi novac u grudi. Pa čak i dok sam bila radna pevačica, pa se popnemo na stolove, veselimo se zajedno sa domaćinima. Da se ne lažemo, niko od nas nije počeo u Areni, svi smo kalili zanat u kafani. Nisam nikad dozvolila da sedim u nečijem krilu, mogu da ti pevam na lusteru ako ćeš da platiš, ali kao žensko ne mogu da dozvolim neke stvari, drugo su Đani i neki pevači, jednom kad krene da te bije glas, zauvek si završio i onda više ne možeš da se braniš.

- Imala sam zahteve da sednem u krilo, da se popnem na dve stolice, da pevam na automobilu. Nekad umeju puno da se napiju, pa da prebace, rade svašta, misle da mogu... Doživljavala sam uvrede kad se neko mnogo napije, pa mi recimo jednu te istu pesmu naručuje peti put, ali ja kažem: "Već smo je pevali", a on: "Ne znaš ti ništa, m*rš u p*č*ku materinu". Da je lako nije, da je naporno, naporno je, da se uzimaju dobre pare, uzimaju se.

Izvor: Blic.rs/Svet
Foto: sandra_resic/Instagram