PORAŽAVAJUĆI REZULTATI: Više od 60 odsto mladih nezadovoljno obrazovanjem u Srbiji

Mladi nisu zadovoljni obrazovnim sistemom u Srbiji, dapače, velika većina njih smatra da je on najveći problem u našoj zemlji.

Kako pokazuju podaci Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu, više od 60 odsto njih smatra da je obrazovni sistem ono što nas najviše muči.

Prosečno je ocenjen 2,71 što je manji procenat u odnosu na prošlu godinu; 2,83. Procenat onih koji nisu zadovoljni (ocene 1 i 2) iznosi više od 44 odsto, dok je prethodne godine iznosio 41 odsto. S druge strane, procenat onih koji su zadovoljni svojim obrazovnim programom (ocene 4 i 5) smanjio se sa 31,6 odsto na 27,3 odsto.

Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije, koja je sprovela ovo istraživanje, kaže da se obrazovanje ispostavilo kao jedan od najvećih problema, iako je izveštaj objedinio sve zvanične podatke koji se prikupljaju o mladima i koji govore o njihovom položaju, ali i o njihovim navikama, stavovima i problemima.

„Primetno je veliko nezadovoljstvo mladih obrazovnim sistemom, a naša želja je bila da dođemo do što vernijih podataka i što dublje statistike. Organizovali smo i fokus grupe mladih, gde smo diskutovali o ovoj temi. Prve asocijacije mladih na obrazovanje su većinom negativne. Oni se najviše žale na previše zatvoren sistem u kom nema prostora za kritičko promišljanje, kao i da ne uče dovoljno o veštinama koje su im potrebne da bi se snašli na tržištu rada. Nemaju dovoljno prakse i gradivo smatraju zastarelim“, rekla je Borjanić.

Tako im je tranzicija iz sistema obrazovanja na tržiste rada veoma otežana. Samim tim, to dalje povlači teže osamostaljivanje.

Borjanić ističe, da je kroz razgovor sa mladima stekla utusak da su veoma zainteresovani za neformalno obrazovanje, kao i da je primetna razlika između velikih i malih sredina, gde mladi ipak nemaju jednake prilike kao njihovi vršnjaci u gradovima, baš po pitanju prilika za sticanje neformalnog obrazovanja i novih veština.

„Stručnost naših predavača po njihovim odgovorima nije upitna, nego sam način rada. Njih 60 odsto kaže da su spremni da se prekvalifikuju. Oni i dok su u sistemu obrazovanja već vide potrebu da se prekvalifikuju. Jasno razlikuju šta bi da studiraju i šta vole, a čime bi trebalo da se bave i šta će im doneti bolji život. Treba istaći da nemaju svi jednake mogućnosti i neki prosto nemaju sredstava da nastave školovanje na fakultetima“, izjavila je naša sagovornica.

Više od 70 odsto mladih smatra da oblasti koji nisu pokrivene obrazovanjem su zdravstveno i seksualno obrazovanje i međuljudski odnosi.

Kako kaže Borjanić, ovi rezultati su je malo iznenadili, obično je ranijih godina među ovim odgovorima bilo zastupljeno građansko vaspitanje.

„Deluje da zbog dešavanja u našoj zemlji više pričamo o seksualnom, ali i mentalnom zdravlju, pa su i oni uočili potrebu da se o tome više razgovara, odnosno, do sada im nije ukazana potreba da se o tome razgovara. Sa pojmovima kao što je demokratija, izbori i pravda, oni se susreću tek kada odu na fakultet“, dodaje ona.

Po pitanju inoviranja procesa obrazovanja takođe dosta kaskamo, kako ističe, korona i digitalizacija je pokazala koliko mi nemamo razvijen taj deo koji u nekim drugim zemljama, barem onima u Evropskoj uniji, je na visokom nivou.

Da bi nešto promenili smatra da moramo krenuti od konstatacije da je naš obrazovni sistem zatvoren i da se najteže menja, moramo ga otključati, kako bi mladi došli do veština koje će im sutra pomoći da uvek uče nove stvari, da mogu da se prilagođavaju, a to se neće desiti ako samo bubaju.

Prošle godine u Srbiji je na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija, diplomirao 36.951student. Primetan je veoma stabilan pad broja diplomiranih studenata od 2018. godine.

Tako je te 2017. godine, kada je KOMS počeo sa objavljivanjem izveštaja, ukupno diplomiralo više od 45.000 studenata.

„Primera dobre prakse uvek ima, ali zaista prvo treba razgovarati sa mladima i shvatiti njihove potrebe. Postoji inicijativa za globalno obrazovanje čiji smo mi potpisnici, zajedno sa nešto više od 50 država, koja ima za cilj da unapredi upravo veštine mladih koje su im danas potrebne, kao i da se to uvrsti u formalno obrazovanje. Ne znam tačno dokle se stiglo sa implementacijom, nakon potpisa deklaracije ostavljeno je državama da prave svoju strategiju. Koliko znam, kod nas se nije otišlo dalje od tog potpisa“, kazala je Borjanić.

Za zaposlenje najbolji su lični kontakti ili partijska knjižica

Podaci iz izveštaja pokazuju da je više od trećine nezaposlenih mladih iz regiona Centralne i Zapadne Srbije, kao što je bio slučaj i prethodnih godina.

U nešto manjem procentu su nezaposleni u regionu Južne i Istočne Srbije, a dodatno manji u regionu Vojvodine. Najmanji procenat u ukupnom udelu nezaposlenih mladih jesu u Beogradu.

Poslednji dostupni podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je stopa neaktivnosti mladih iznosila 53 odsto u 2019. godini, a ovako visoka stopa može se u određenoj meri objasniti školovanjem, jer su mladi u Srbiji u procesu obrazovanja manje prisutni na tržištu rada u odnosu na vršnjake iz zemalja EU.

Na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 64 odsto slučajeva odgovorili su da nisu. Poražavajuća je i činjenica da veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje.

Odustaju od školovanja jer nemaju para

Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji, istraživači su ove godine mlade pitali da li su morali da odustanu od obrazovanja iz finansijskih razloga. Čak 12 odsto njih je odgovorilo potvrdno na ovo pitanje, dok je 15 odsto to navelo kao jedan od razloga.

Izvor: Danas
Foto: Ilustracija/Freepik.com