KADA PROBLEMI POSTANU VELIKI, NIJE SRAMOTA TRAŽITI POMOĆ: Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić iskreno o dvanaestogodišnjem braku i preseljenju u Rusiju

Jedan od najskladnijih ali i najuspešnijih parova na estradi, Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić govorili su za "Blic" o svojim uspesima, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.

- Rusko tržište je veliko, za nas i nepojmljivo. Kada sam dobio prvu ulogu na nacionalnoj televiziji kod njih, pitali su me da li znam koliko je naša televizija gledana, dao sam neki proizvoljni zaključak, a oni su mi rekli da njihov kanal gleda cela ruska federacija i bivše države sovjetskog saveza, to je bio broj od 240 miliona ljudi. Tada sam kroz brojeve shvatio gabarite tržišta na koje izlazim. Tamo ima nesrazmerno više glumaca nego kod nas i kada u takvoj jednoj konkurenciji neko iz umetničkih krugova prepozna ili van teatra, znate da je ostavljen trag.

Glumiti na stranom jeziku nije baš jednostavno. No, vam je pošlo za rukom da vas tamošnja publika brzo prihvati i zavoli. Da li su strogi kao kritičari?

- Moj boravak u Rusiji je bio veliki izazov, doneo mi je ozbiljan napredak i kao glumcu i kao čoveku. Prvi utisak mi je prihvaćenost na koju sam naišao, a drugo susret sa rediteljima i glumcima velikog kalibra, koji me je inspirisao da pređem svoj maksimum. U Beogradu sam pripremao prve uloge, svakodnevno sam imao po dva časa ruskog jezika, leteo sam na svaka dva, tri dana. Jedan period smo se porodično odselili u Sankt Peterburg. U sred tih napora sam osetio da je sve izuzetno smisleno, i da to nije posledica moje poslovne ambicije ili neke čežnje za finansijskom zaradom, nego da ima dublji smisao, i kasnije se ispostavilo da je to iskustvo imalo veliku duhovnu korist. Vrlo su strogi kao kritičari, njihovi glumci su jako kvalitetni i u najprolaznijoj sceni, ostvaruju neverovatne rezultate. Reditelji od njih zahtevaju apsolutnu eksploziju. Ono što mi je zanimljivo je da je i publika izuzetno kritična i da ono što se umetniku ne prašta je da u svojoj ulozi ne da srce. U svakoj profesiji mnogo volimo srčanost, to nam je blisko sa Rusijom i to jeste najveći kvalitet svakoga.

Da li vam ljudi prilaze u Rusiji, šta vam kažu?

- Često se dešava da ne mogu da me povežu sa nekom konkretnom ulogom, ali uvek kažu "Vi ste onaj glumac iz Srbije".

Da li ste kao u pesmi Nine Badrić "duše su se srele" razmišljali kada ste videli Jelenu. Reklo bi se da ste se pronašli?

- Bio bih gord kada bih sa stopostotnom sigurnošću tumačio kako se ljudi sreću. To su prilično eterične stvari, nekada ih ne treba ni analizirati, nego uhvatiti i ne propustiti priliku. Čini mi se da sam u tom trenutku bio dovoljno zreo da prepoznam sve njene kvalitete i da mogu da izmaštam našu zajedničku budućnost.

Kada snimate, verovatno vam nedostaju ćerka i supruga. Kako uspevate da tu odvojenost prebrodite?

- Samo se setim da je ogroman procenat zaposlenih roditelja veći deo dana razdvojeno od dece zbog posla i to me vrati na one srećnike koji žive na selu, koji mogu da povedu dete u njivu, štalu, kao naši preci, i da ceo dan rade zajedno. Kao umetnik, još imam sreće, jer često dete povedem sa sobom na predstavu ili snimanje. Sva ta razmišljanja me samo motivišu da vreme koje je slobodno za porodicu, provedem najkvalitetnije moguće.

Da li svoj život možete da zamislite u Rusiji?

- Svoj život mogu da zamislim svuda gde je moja porodica sa mnom i gde ima dobrih ljudi.

Ove godine proslavili ste 12 godina braka. Kako danas u turbulentnom vremenu održati jednu zajednicu?

- Treba biti svestan mogućnosti i znanja, i u trenucima kada neki problemi postanu veliki da prevazilaze naše mogućnosti, da treba biti dovoljno hrabar i zatražiti pomoć. Vladika Nikolaj je rekao "Kada kuća gori, požar se gasi sa strane", to se odnosi na naše duhovno i mentalno stanje, odnose koje imamo sa bližnjima, pa i na ljubav.

Pevačica Jelena Tomašević odavno je dobar ambasador Srbije po svetu. Poslednji u nizu su nastupi sa čuvenim Andreom Bočelijem.

- Kada su me pozvale moje saradnice Biljana Čigoja i Jelena Vuksan da mi kažu da im je stigao potvrdni mail za moje učešće kao pop gošće Andrei Bočeliju na Belgrade River Fest-u, mojoj sreći nije bilo kraja. Za mene je to bilo iskustvo u rangu sa "Evrovizijom", možda i više od toga, ali sam ovog puta bila svesnija trenutka u kom se nalazim i uspela da uživam maksimalno u njemu.

Kažu da ste ga oduševili raskošnim glasom, a on je vrlo zahtevan. Koliko vam je saradnja sa njim otvorila neka nova vrata i da li ste nekada pomislili da se otisnete i van granica Srbije?

- Svakako da je i za mene i za simfonijski orkestar RTS-a bila velika čast što smo nastupali sa maestrom Bočelijem u Beogradu, ali kad smo dobili poziv da nastupimo sa njim i u Abu Dabiju, nismo mogli da dobijemo bolji kompliment od njega i njegovog tima. Mnogo mi je drago što smo uspeli na divan način da predstavimo našu zemlju i što smo ostavili tako snažan utisak. Nadam se da će se ova saradnja ponoviti u budućnosti.

Da li i dalje maštate o "Evroviziji". Koji vam je muzički san, a želeli biste da ga što pre ostvarite?

- Iskreno, ne maštam o ponovnom učešću na "Evroviziji", ali sam zahvalna na tom fenomenalnom iskustvu koje sam doživela na početku svoje karijere. Pesma "Oro" je postala antologijski hit, a tada sam je snimila još na grčkom, portugalskom i španskom jeziku i zahvaljujući tim verzijama sam posle "Evrovizije" imala zapažene nastupe u Grčkoj, Portugaliji i Španiji.

Dosta ste putovali i vi ove godine. Da li postoji neko mesto gde biste mogli da živite i nastavite da gradite karijeru?

- Volim da putujem i volim da nastupam za svoju publiku širom sveta, ali ipak kada se vratim u Srbiju, imam osećaj da sam kod kuće. Tu mi je porodica, tu su mi prijatelji, tu mi je dom.

Ivan dosta putuje, radi, van granica Srbije. Nekada snimanja traju i po 12 sati. Koliko vam ta udaljenost, teško pada, a koliko s druge strane poverenje koje ste godinama gradili daje snage da prebrodite te dane?

- Ivan ne snima u Rusiji otkad je počela korona, a i kada je odlazio ranije, to je bilo periodično, tada smo Nina i ja odlazile često kod njega, pa smo u svemu tome pronašli novu čar.

Ova godina vam je bila lepa, ali bio je i teških momenata kada ste ostali bez oca. Koliko vas je u tim momentima baš posao dizao, a sigurno vam je Ivanova i Nina podrška mnogo značila?

- Svi, koji su prošli kroz ovo bolno iskustvo odlaska roditelja, su mi rekli da je to nedostajanje koje nikada ne prolazi, ali sa kojim naučiš da živiš. Ja sam pronašla utehu u porodici i u molitvi, koja me smiri i koja mi daje nadu da je moj tata sada dobro i na nekom boljem mestu.

Izvor: Blic.rs
Foto: jelenatomasevic_official/Instagram