Gibonni - više od muzike!

Ako se bavite ovim poslom, s vremena na vreme dođete u situaciju da ne znate kako da ostanete „na zemlji“, i da o koncertu izveštavate kao „nepristrasni posmatrač“... Srećom, ove večeri, deset hiljada duša u Spensu bilo je pristrasno. Deset hiljada ljudi ponela je ista emocija, sa istim žarom su svi pevali iste pesme i zato će svi i razumeti... Očekivali smo dobar koncert. Najavljen je dobar koncert. Dobili smo mnogo više od toga!

NADLANU.COM FOTO GALERIJA: Gibonni u Novom Sadu

Gibonni je ime koje zaista izaziva respekt i kod publike i kod muzičara širom bivše Jugoslavije. On je u stanju da na jednom mestu okupi i zanesenjake i ljute rokere. On izaziva emocije i kod onih koji se „hrane“ mnogo tvrđim zvukom. Zato zaista i nije čudno to što su sve karte za njegov koncert u Novom Sadu rasprodate nedeljama unapred, što su se mnogi tiskali i na mestima sa kojih pogled i nije baš sjajan, samo da bi ga čuli, što su se mnogi nervirali jer nisu kupili karte na vreme... i što se i dalje mnogi pitaju zbog čega nikako da dođe u Beograd, u Arenu...sigurno je da bi i karte za takve prostore bile razgrabljene. Ali to je valjda sledeći korak, a za sada je sigurno da je srpska publika ovim nastupom već „kupljena“ i za sve ostale na ovim prostorima.

Profesionalno, po planu, Gibo je na binu izašao tačno na vreme. Najpre su „klinci“ sa gitarama na video bimu prošli kroz nekoliko njegovih pesama, tek toliko da nagoveste duh onoga što ga je kroz karijeru vodilo, i iz kakve atmosfere su njegove pesme i nastajale. Aplauz kojim je ovaj muzičar dočekan u Spensu, zaista retko ko doživi. Osetilo se koliko smo ga čekali, koliko smo srećni što je napokon tu, osetilo se mnogo pozitivne energije koja je zaglušila salu!

„Činim pravu stvar“, za početak, sa albuma „Judi, zviri i beštimje“ iz 1999.godine. Atmosfera je već bila toliko dobra, da ste mogli da steknete utisak da je koncert na vrhuncu. Ceo Spens bio je na nogama, i već od te, prve pesme, kao da su svi uglas pevali svaku reč... Bend je bio odličan i Gibonni je bio odličan. Na sve se mislilo, i na svetla, i na prateće snimke na video bimu, i na zvuk... Ali kao da nije ni bilo važno da li se sve čuje kako treba, da li je su svi nešto odsvirali ili otpevali kako treba... Publika je bila „preuzeta“ emocijom i energijom ovog harizmatičnog Splićanina, i jedino je bila važna „razmena“ između njega i ljudi koji ga toliko, i s razlogom vole.

„Ovo mi je škola“ sa albuma „Ruža vjetrova“ iz 1997.godine, a onda i pravi, lep pozdrav za publiku, i reči zahvalnosti za to što smo ga na taj način prihvatili. Koliko njemu to sve znači, pokazao je kad je od jednog od kamermana preuzeo kameru, i snimao publiku, koja mu je, opet, aplauzom i ovacijama zahvalila. I jedna fotoreporterka imala je nešto kasnije čast da je baš on, na sceni, njenim aparatom uslika sa pogledom na prepun Spens. Videlo se i tad, a dokazalo i kasnije, da on nije nedodirljiva zvezda, i da svoje koncerte ne „odrađuje“ sam iza svojih reflektora. On je jedan od nas i važno mu je da ljudi njegove pesme ne samo čuju, već i osete.

„U ljubav vjere nemam“, pa nekoliko pesama sa poslednjeg albuma, „Toleranca“, koji ovom turnejom i promoviše. „Žeđam“ , „Zamoli me (možda ti je ispod časti)“ i „Vrata moje sestre“.

Zatim se vratio u 2006.godinu pesmom „Hodaj“ sa izdanja „Unca Fibre“ ipredstavio neke od svojih gostiju koji su više nego dobro upotpunili ovo neverovatno veče. Američka soul pevačica Maya Azucena, i The London Community Gospel hor ostali su sa njim u pesmi „Anđeo u tebi“ sa istog albuma, a onda i uz naslovnu sa jednog od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja, „Mirakul“.

Još jedna sa prošlogodišnjeg albuma, „Slavim ove dane što si tu“, a onda i jedna lepa i detaljna najava za pesmu koju su „razni prisvajali kao svoju“, ali koja ipak nekako miriše na prelepu Dalmaciju... „Tija bi te zaboravit“. I dalje, hiljade ruku u vazduhu, i predivna atmosfera.

Za slučaj da nije uspeo da dotakne i one koji su se smestili na samom kraju sale, prekoputa bine, Gibonni se preselio na veliki svetionik sa kojeg se lepo videlo to more ljudi pred njim. „Ako me nosiš na duši“, a onda još jedan veliki hit, koji je sam, sa publiko započeo... „Tempera“, pa povratak na glavnu scenu.

Nakon solaže na bubnju, vreme je bilo da se pojavi još jedan, najavljen i rado viđen gost, legenda ex Yu muzičke scene, Vlatko Stefanovski! Zajedno su najpre odsvirali „Judi, zviri i beštimje“, a nakon toga je ionako već „emotivno pregrejani“ Spens mogao i da se zapali...

Uz „Libar“ su neki i zaplakali, dok su sa rukama u vazduhu pevali „...dajem ti verse i note, sve svoje šarene perle na dar... još te mogu pjesmom kupiti, lukavo i slatkorječivo, još uvek mogu ti podariti...ljubav...“ Na kolenima je i Gibonni završio ovu pesmu, puštajući publiku da odgovori svojim glasom na bujice osećanja koje ona izaziva.

„Divji cvit“, „Sve ću preživit“, a onda još jedan „emotivni šok“ uz još jednu jaku i prelepu pesmu sa albuma „Mirakul“ – „Tajna vještina“. Na istom albumu ostao je i kad mu je u pomoć pritrčao Damir Urban, i kad su zajedno otpevali „Ne odustajem“. Nakon „Dvije duše“ opet je na binu izašao hor, pa je usledilo i skoro spektakularno izvođenje pesme „Oprosti“, a onda još spektakularniji, regularan kraj uz „Vrime da se pomirim sa svitom“. Sišao je u publiku, i to i ne bi bilo toliko neuobičajeno, da on zaista nije otišao u gužvu, među ljude, šetao po tribinama, pozdravljao se sa svima i pevao osvetljen jednim reflektorom... kada se vratio na binu, pozvao je dvoje mladih i zaljubljenih iz publike, popričao sa njima, a onda je ON otišao do svetionika, a NJU je publika, u čamcu, na rukama, prenela do njega... Aplauzi i oduševljenje za ovaj neobičan potez kojim je Gibo, osim pesmama, pokazao koliko je ljubav velika i vredna u životu svakoga od nas.

NADLANU.COM FOTO GALERIJA: Gibonni u Novom Sadu

Na bis su najpre izašle dame, i hor. Maya Azucena je započela „Amazing grace“, a onda je došao red na naslovnu sa novog albuma „Toleranca“ i opet „kraj“ uz „Posoljeni zrak i razlivena tinta“.

Neverovatne ovacije i zaglušujuć aplauz uz skandiranje „Gibo, Gibo!“ Da, prošlo je skoro tri sata. A kao da je prošao tren i kao da nikome nije bilo dosta, niko nije želeo da mu dozvoli da ode... Još jednom smo čuli „Libar“, i taman kad smo pomislili da je to zaista kraj, usledio je iskren pozdrav uz „Dobri judi“.

Bend se opet poklonio publici, a Gibonni kao da ni sam nije hteo da siđe sa bine, i da se zaista oprosti od publike...

To, ipak, nakon puna tri sata koncerta, jeste bio kraj. Kraj posle kojeg niste skroz sigurni kako da objasnite ono što ste doživeli, i uz pomoć kojih reči da opišete kakav ste koncert čuli. Zapravo, publika u Spensu i nije samo „slušala koncert“. Bila je uvučena u jedan divan i jak svet u kojem glavnu reč imaju ljubav, more, emocija, zalasci sunca, ranjiva ljudska priroda, prave i pogrešne reči, mirisi Mediterana, brodovi, snovi...i opet... ljubav...

Možda tu negde leži odgovor na pitanje kako je moguće da je Gibonni toliko cenjen, voljen, tražen, i zašto toliko različitih profila ljudi nalazi „nešto“ u njegovoj muzici.

Ono što on nudi, mnogo je više od muzike...

NADLANU.COM FOTO GALERIJA: Gibonni u Novom Sadu