NIJE MU STALO DA BUDE PORED NAS: Ljiljana Jakšić progovorila o odgajanju ćerkice Darije bez podrške partnera

Glumica Ljiljana Jakšić bila je gošća emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" u kojoj je progovorila o odrastanju u disfunkcionalnoj porodici, razvodu roditelja, životu sa majkom i sestrom u stanu bez struje, glumi ali i o svojim ljubavima i najvećoj sreći, ćerki Dariji.

Kafane u Skadarliji koje pominje Ljiljana Jakšić u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" su kultna mesta u kojima su bila mnoga događanja, a o tome da li se njoj dogodilo tamo nešto samo njeno kaže:

- Ne, znate, ne. Ja se u Skadarliji nikada nisam zaljubila. Čudo jedno.

Na pitanje da li se neko zaljubio u nju odgovara:

- Jesu, ali to nikada nije profunkcionisalo. Ili neko nije bio dovoljno uporan ili nije našao način, ili sam ja toliko bila obuzeta poslom ili nečim drugim pa nisam primetila, ne znam.

Ipak, kaže da je osim posla bilo mesta i za ljubav u njenom životu.

- Imam naravno privatno svoje momente koji su emotivni i lepi. Imala sam ljubavi, nekoliko ljubavi, dešavalo se i to - kaže Ljiljana.

Profesorka Slavica Đukić Dejanović je upitala glumicu i: "Da li ste samo sa jednim čovekom želeli da se ostvarite kao mama, da li je to bilo samo sa jednom osobom ili je to bila Vaša želja, prosto, nezavisno od partnera?", na šta je Ljiljana odgovorila:

- To je bila moja želja. Nezavisno od partnera. Bila je želja i to nekoliko puta, ali se to eto nije ostvarilo.

Oduvek je ipak želela da ima dete smatrajući da je to "vrhunska priča našeg života".

- Ja prosto nisam mogla da pomirim u sebi to da nikada neću imati dete jer sam jako želela, jako sam volela. Majčinstvo je nešto što je meni vrhunska priča našeg života. Taj odnos sam imala i taj odnos nisam mogla da pomirim. Ja sam sa tim veštačkim oplodnjama počela već u... - kaže Ljiljana pa naglašava:

- Već u 48. godini. Bilo je pet pokušaja, ja sam sve vreme radila. Ja nisam išla na trudničko bolovanje, ja nisam išla na porodiljsko bolovanje. Prestala sam da radim u osmom mesecu. Morala sam samo u nekom dobu da sašijem kostim, širu haljinu, da se to malo pokrije. Nikome nije palo na pamet da je glumica trudna, svi su jednostavno mislili, ugojila nam se glumica. Ja sam svoj posao radila i tada fantastično još bolje nego inače. Bila sam najsrećnija u tom trenutku, radim posao koji najviše volim, ispod srca raste nešto što najviše želim u životu, zaista nestvarno dobar period, Bogu hvala. Mene je profesor Slobodan Radulović koji je radio veštačku oplodnju zamolio da odem u bolnicu jer ne mogu više da radim jer, to nije visoko, to je najviše rizična trudnoća, a ja kažem: "Ali ništa se ne dešava, mogu i da pevam i da se krećem, sve", "Ali ako počne da se dešava", bile su njegove reči: "Onda je već kasno, Ljiljana". Oni su mene poslali u Narodni front, ja sam tamo bila odbor za doček i ispraćaj koleginica porodilja. Sređivala sam stvari, one natkasnice kada dođu, posle porođaja im prenosila stvari tamo i gledala bebe koje dolaze na svet. Tako sam provela jedno dve nedelje, čak možda i tri, do porođaja.

Kada je ostala u drugom stanju Ljiljana je bila sama, a na pitanje da li to reaktivira traumu "ja ću biti samorana majka baš kao što je bila i moja", kaže:

- Ne, u tom trenutku ne, nisam tako razmišljala. Prošlosti se nisam setila u tom momentu uopšte. Veza koja je bila između nas je već jenjavala, već to nije bila veza, pre nego što sam saznala da sam trudna, tako da nije me toliko pogodilo. Žao mi je bilo što Darija neće rasti uz oca.

O tome da li Darija zna ko je njen tata Ljiljana, kaže:

- Zna, ali samo zna. Zna da je tata jako zaposlen i da mu nije stalo da bude pored nas. Eto, ne želi da nas vidi i to je to. Ona ponekad ljutito odbrusi: "Pa i ne mora, nama je dobro i ovako". Eto, to je sve. Pričale smo par puta o tome, onda kad ona pokrene razgovor mi popričamo. Pričam sa njom onako kako ona to može da percipira u ovom uzrastu i to je sve za sada.

- Veliku emociju sam imala pre svega, kada su mi doneli Dariju, zatim sledeći trenutak koji mi je bio izuzetno emotivan kada sam je odnela u crkvu na krštenje. Taj ulazak u crkvu sa njom u naručju to je najlepši momenat u mom životu, zaista najlepši, Bogu hvala. Zatim upisivanje Darije u knjigu građana, Savski Venac. To je neverovatno kakvu sam emociju imala, ja sam plakala što upisujem dete u knjigu građana, što sam uspela da podarim tako nešto. Tada sam shvatila da je to veliki uspeh, pa i njen polazak u vrtić je bio izuzetan momenat. Polazak u školu je bio veseo jako. Nije ona birala šta će da obuče, ona se složila: "Divno je mama", njena mama to najbolje zna da izabere i dan danas je tako. Darija stavlja neke stvaričice u ranac sva je ustreptala tu je uvek ogledalce, tu je njeno labelo, njen češalj... e, sad i tu i neka sveščica da bude, ali pre svega da se ona ulepša. Bila je ustreptala i radosna i ispred mene trčala: "Mama, ajde požuri, zakasnićemo", a kad smo stigli do kapije škole onda je bilo gde je mamina ruka i pored mamine suknje i tu malo uz maminu suknju... - priseća se Ljiljana prvog dana u školi kada se i rasplakala:

- Kada su se učiteljica i učitelj obratili roditeljima, tri mame, ja sam jedna od njih, su plakale sve vreme.

Izvor: Blic.rs
Foto: Blic TV/PrintScreen