Posle programa "Moja prva plata" oko 40 odsto mladih dobija posao

Sa teškoćama pronalaženja prvog zaposlenja suočavaju se mladi i sa srednjim i sa visokim obrazovanjem. Prema istraživanju Međunarodne organizacije rada period tranzicije iz sveta obrazovanja do pronalaženja prvog zaposlenja u Srbiji traje 23 meseca, što dovodi do gubitka i zastarevanja znanja i veština stečenih u obrazovnom procesu. Srbija ipak uspeva da zadrži poziciju zemlje u kojoj se u kontinuitetu radi na tome da mladi što efikasnije pređu iz sveta obrazovanja u svet rada. Jedan od takvih načina je program "Moja prva plata", uveden pre tri godine, zahvaljujući kojem je više od 40 odsto njih na kraju i dobilo zaposlenje (efekti na zapošljavanje se prate na sto osamdeseti dan po završetku programa). Cilj programa je sticanje prvog radnog iskustva i povećavanje prilika za konkurentnije istupanje mladih na tržištu rada i zapošljavanje.

U Ministarstvu rada podsećaju da su dosad realizovana tri ciklusa programa kroz koje je uključeno više od 24.000 mladih. U proseku, više od 5.000 poslodavaca, najviše iz privatnog sektora, godišnje je koristilo ovaj program.

- Na predlog ministarstva, vlada je usvojila izmene uredbe o programu kojim je povećan iznos mesečne novčane naknade nezaposlenim mladima. Za one sa srednjim obrazovanjem povećani su sa 25.000 na 28.000 dinara, a za mlade sa visokim obrazovanjem sa 30.000 na 34.000 dinara - podsećaju u ministarstvu.

Sem ovog programa, država uveliko radi i na normativnom uređenju instituta radne prakse, koja predstavlja efikasan instrument za prekidanje takozvanog začaranog kruga neiskustva kod mladih.

- Nakon završetka školovanja mladi nemaju radnog iskustva, a ono je često uslov za zasnivanje radnog odnosa. Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao, kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu. Donošenjem ovog zakona očekuje se rast stope zaposlenosti i aktivnosti, a pad stope nezaposlenosti, kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, obuci i koja nisu zaposlena) - ističu u sektoru za rad resornog ministarstva, dodajući da se značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.

Javna rasprava o ovom nacrtu je završena sredinom septembra. Primedbe i predlozi su razmatrane na sastanku radne grupe, a sad predstoji pribavljanje mišljenja nadležnih ministarstava i organizacija, nakon čega će nacrt biti dostavljen vladi na utvrđivanja predloga zakona i Narodnoj skupštini na donošenje. Sindikati ipak imaju zamerke na zakon u smislu bezbednosti i zdravlja na radu. Tvrde da je nacrtom predviđeno da će radnik koji je na obuci moći da radi i na mestima na kojima je povećan rizik od povreda na radu, da će moći da radi i u noćnoj, trećoj smeni... Kažu da to nije praksa, već klasičan rad, i to nedovoljno plaćen rad.

- U nacrtu zakona o radnoj praksi navedena je obaveza poslodavca da praktikantu obezbedi uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan i na način koji ne ugrožava zdravlje praktikanta. Iako u ovom zakonu nije uvedeno ograničenje u pogledu obavljanja poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, sve preventivne mere i zahtevi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu koji su propisani zakonom i podzakonskim propisima primenjuju se bez izuzetka i na praktikante - odgovaraju na ovu primedbu iz Ministarstva za rad, podsećajući da praksa nije "klasičan rad", već obuhvata aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, radi sticanja praktičnih znanja i veština. Uz to, nacrtom zakona radno vreme praktikanta ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, zabranjeno je uvođenje prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena praktikantu, kao i rad na dan praznika koji je neradni dan.

Više od petine preduzetnika ima između 18 i 35 godina

U Srbiji se mladi sve više odvažuju i da započnu sopstveni biznis. Trenutno je registrovano 327.654 aktivna preduzetnika, pokazuju najnoviji podaci Agencije za privredne registre (APR), a njih 73.543 ima između 18 i 35 godina. Najviše mladih preduzetnika bavi se računarskim programiranjem, delatnostima koji se tiču rada frizerskih i kozmetičkih salona, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, angažovani su i u konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, u drumskom prevozu tereta... Na birou rada ima 18,7 odsto mladih do 30 godina, to jest 73.097 osoba. Od januara do septembra ove godine zaposleno je 37.543 lica iz ove starosne kategorije.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com