Otvorena izložba Milića od Mačve - Nebeski Milić u Domu Jevrema Grujića (FOTO)

Povodom 90. godišnjice rođenja slavnog srpskog slikara Milića Stankovića, čuvenog kao Milić od Mačve,​ u Domu Jevrema Grujića​ otvorena je izložba koja prezentuje prvih 30 godina stvaralaštva srpskog Dalija.

Izložbu ​j​e otvorila Ministarka kulture Republike Srbije, Maja Gojković​.

Izražavajući zadovoljstvo izložbom priređenom u čast jubileja velikog umetnika Milića od Mačve, koji je srpsku kulturu i umetnost proslavio širom sveta, Gojković je ukazala da je ovaj slikar autentičnog izraza bio jedinstven i po tome što je, ma gde god stvarao i izlagao, svoju otadžbinu i Mačvu uvek nosio u srcu.

Autorke izložbe Branka Conić, direktork​a Doma Jevrema Grujića i Andrea Milojević, istoričarka umetnosti​ istakle su da je izložba prilika da se ponovo istakne rad i stvaralaštvo srpskog Barbarogenija koji u sebi krije razbarušenost Dalija i svestranost Leonarda i pozvale posetioce da se pažljivo zagledaju i obilje simbola i višeslojnost poruka koje kriju njegova dela.  

Na izložbi ​koja će trajati do kraja marta meseca, posetioci ​će moći da vide preko 60 Milićevih slika, ali i brojne lične predmete, fotografije, crteže i umetničke instalacije.

Neka od dela nikada nisu bila prikazana u javnosti, ​ali na njoj se nalaze i ona prepoznatljiva kao što su: "Ponovljena prošlost" ili "Posveta prahu Leonida Šejke".

Izložba se organizuje u saradnji sa porodicom slavnog umetnika i privatnim kolekcionarima, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Prema seljačkom sanovniku, za decu rođenu krajem oktobra, početkom novembra meseca, pisalo je – ako se ne razvije u vojnika, on će otići u umetnike. Baš jednog takvog oktobra meseca 1934. godine u polju kukuruza, srpom odvojen majke, rodio se Milić Stanković.

Rođen u Belotiću na području Mačve, odrastao je u seoskom krajoliku sa mati Desankom i ocem Radovanom. Vreme je provodio igrajući se po poljima, u ambaru, staroj magazi, leti plivajući u obližnjoj reci, pravio je sam svoje igračke od predmeta i bundeva, a bujna mašta pomagala mu je da prevaziđe vreme dokolice.

Duboko je upijao svet oko sebe svim svojim čulima i pokazivao interesovanje za sve što ga okružuje, stvarajući od ranog detinjstva brojne teorije i definicije svega čime je bio okružen, a što je kasnije iscrpno obrađivao u pesmama, tekstovima, intervjuima, ciklusima slika i crteža i filozofskoj misli koju je iskazivao kroz sve medije.

Tokom gimnazije, Milić je izgovorio "Slikarsku zakletvu" samom sebi u ogledalu! Rekao je: "Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!", prihvatajući svoju sudbinu.

Na likovnoj akademiji u Beogradu se pokazao kao izvrstan student i ubrzo je dobio i bespovratnu stipendiju. Organizovao je preko sto samostalnih izložbi održanih širom sveta - od Severne Amerike, preko Brisela, Rima, Pariza i Beča. Znanje iz arhitekture, koju je jedno vreme paralelno studirao sa Likovnom akademijom, upotrebio je za podizanje tri kule, u Beogradu, Belotiću i na Zlatiboru, koje su bila mesta stvaranja, okupljanja i druženja, a danas mesta sećanja i čuvanja njegovog lika i dela.

Dela jednog od srpskih umetnika koji je obeležio 20. vek nalaze se i u galeriji Ufici u Firenci, Vatikanskom muzeju u Rimu, Istorijsko-umetničkom muzeju u Ženevi i mnogim drugim galerijama i privatnim kolekcijama, među kojima je i kolekcija Dejvida Rokfelera.

Bio je član Mediale, pokreta i grupe koji nastaje sredinom pedesetih godina, zajedno sa Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Peđom Ristićem "Isusom", Vladimirom Veličkovićem, Đorđem Kadijevićem i mnogim drugima.

Izložbu su pored Ministarstva kulture RS podržale i kompanije: Dunav osiguranje, Eliksir fondacija, Publikum, DPC, Alma Quatro, Avakum, Clockwork production i agencija Valiant communication.

Izložba će trajati do kraja marta 2024. godine.

​RADNO VREME DOMA JEVREMA GRUJIĆA: četvrtak i petak od 15.00 do 20.00 časova i subota i nedelja od 11.00 do 16.00 časova. 

Svim danima u nedelji moguće je zakazati grupnu ili školsku posetu. 

Dobrodošli!

Izvor: Promo
Foto: Goran Srdanov