POČETKOM OKTOBRA SNIMILI SMO POSLEDNJI KADAR: Prijatelji Žarka Lauševića otkrili detalje zadnjih dana njegovog života

Žarko Laušević, preminuo je u 64. godini nakon kratke i opake bolesti. Bio je izuzetno talentovan glumac čije su uloge ostavile dubok trag u svetu glume. Njegova smrt se smatra gubitkom za celu umetničku zajednicu.

Porodica, kolege i prijatelji veoma teško su podnele smrt slavnog glumca. Mnogi smatraju da je njegov odlazak veliki gubitak za domaću kinematografiju. U emisiji "Uranak" na televiziji K1 sećanja na legendarnog glumca podelili su njegovi bliski prijatelji, reditelj Miroslav Lekić, novinarka Radmila Stanković i glumac Branislav Lečić, koji se uključio iz Crne Gore.

- Užasno je teško reći koliko ga ima, kada znate koliko mu je bilo teško poslednjih meseci. Kada to znate onda se čudu nadate i šta god da vam kažu da nije dobro, vi kažete to je Žarko, probudiće se, ja mislim da je takav Žarko tu. Njemu je jako bilo naporno da se pojavi na premijeri filma "Heroja Halijarda". Vi ste sa jedne strane srećni što je toliko mogao, a sa druge strane se bojite da je to poslednji put. Za sve nas on ostaje onaj Žarko koga smo znali malo bliže i sa kojim smo delili svu onu njegovu muku od 1993. i iskupljenje sa kojim je živeo - rekla je Radmila.

Prvi intervjuu nakon izlaska iz zatvora dao je Radmili Stanković na nagovor Dragana Nikolića.

- Prvi intervju koji je dao nakon izlaska iz zatvora, pre nego što je otišao u Ameriku je dao tako što mu je Gaga Nikolić rekao: "Ajde, sada da daš našoj drugarici Radi intervjuu, pa onda idi. To je "Nin", budi miran. Došla sam i uradili smo intervjuu, koji sam mu nakon toga poslala na autorizaciju. Ako kažem da je to naslovna strana "Nin-a", gde morate imati neki veći intervju, on je meni vraćao nekoliko puta i svaki put je bilo sve manje teksta. Na kraju je moj divni pokojni glavni urednik Steva Nikšić rekao, čekajući poslednji trenutak: "Vidi Rado, običaj je kada imaš naslovnu stranu da imaš i unutra i tekst, bojim se koliko on skraćuje da ga nećemo imati uopšte". Ako vam kažem da od pet ili šest strana za koje sam ja mislila da su inicijalno dobre, da je ostala jedna i po strana njegovog autorskog teksta. U poslednjoj knjizi "Padre, idote" je dao integralno taj tekst, pošto intervju naš nisam pročitala 20 godina, kada sam u knjizi pročtala, videla sam kakvu esenciju je on ostavio od svega onoga što smo mi pričali tada i zaista je nikada bolje, tačnije rekao ne praštajući sebi - kaže u emisiji "Uranak" na televiziji K1, Radmila Stanković.

Reditelja Miroslava Lekića vest o smrti legendarnog glumca zatekla je kod kuće.

- Vest me je zatekla kod kuće, naš zajednički prijatelj mi je javio da je Žarko preminuo. Nažalost, to je bilo nešto što je na neki način bilo očekivano. Postoji razlika između racionalnog i Žarka. Kada god o tome racionalno razmišljate, kažete da je kraj i da će se uskoro desiti, ali onda kada pomislite na njega, kažete da se to neće desiti i da će Žarko dobiti i ovu borbu, kao što je i do sada dobijao sve borbe. Bio sam spreman i u suštini strašno nespreman na sve to. Ja sa Žarkom nastavljam da živim neke snove koje smo imali, ja se sa Žarkom svaki dan srećem u montaži, svaki dan ga srećem na ulici, gde god da se nalazim, ja se sa njim srećem. Ostao nam je veliki san, koji smo zajedno sanjali - rekao je Miroslav i dodao:

- Bio sam svedok, saučesnik, učesnik u poslednjih 40 godina. Prvi film koji smo radili bio je "Dogodilo se na današnji dan" 1986. godine. To prijateljstvo ničim nije poremećeno. Postao je period, znate svi zašto, nismo mogli intenzivno da se družimo, ali nekako za sve to vreme ja nisam imao utisak Žarkovog odsustva, on je stalno bio tu, bili smo u kontaktu. Kada smo razgovarali o njegovom povratku u Srbiju, dobio je jako dobar scenario za film koji je želeo da radi i uradio ga je, u pitanju je "Smrdljiva bajka" film. Kada smo počeli ponovo u Srbiji da se družimo, jer smo se do tada viđali samo u Americi, bio sam šokiran dok hodamo ulicom, na svakih deset sekundi je bilo zastajkivanje, jer je neko želeo da se slika sa njim, da ga pita, da mu kaže. Neverovatno je bilo do koje mere nije zaboravljen i do koje mere je bio voljen.

Miroslav Lekić otkriva i kada je Žarko Laušević snimio svoj poslednji kadar.

- Na početku oktobra smo snimili poslednji kadar za film "Ruski konzul". Nije tada bio u bolnici, ali je znao za svoju bolest i dolazio je na snimanja, a mi smo se trudili da mu se što više olakša, ali on to nije želeo. On nije čovek koji je sebe davao trideset posto - kaže Lekić, a onda se prisetio snimanja scene iz serije "Sivi dom", kako bi dočarao koliki je profesionalac Žarko bio.

- Postoji ta scena u seriji "Sivi dom", kada on gasi sebi cigarete po ruci. Iako su mu stavili flastere kako se ne bi izgoreo, on ih je skinuo i zaista gasio cigarete o ruku, kako bi scenu dočarao na pravi način. To je bio Žarko Laušević - zaključio Lekić.

Branislav Lečić jako je potresen zbog smrti velikog prijatelja Žarka Lauševića.

- Mi se znamo još sa Akademije. On je došao kao generacija posle mene i dok sam dolazio na ispite, posmatrao sam jednog mladog glumca koji je krupnim koracima napredovao. Bio je šarmantan, lep i zanimljiv i vrlo talentovan, što se posle ispostavilo da su to uočili oni koji su se bavili filmom. Ta nesrećna sudbina, koja mu se desila, potpuno je izmenila njegov život i mi smo i u tim teškim trenucima, onome što je prethodilo tome, ali i posle toga, povezali se neverovatno. Jako smo se sprijateljili tokom snimanja serije "Sivi dom". Imao je dušu koja je retka. Svako kome bude nedostajao Žarko, treba da pročita te knjige, jer u njima se vidi način razmišljanja i odnos. Nikada nije pokazivao ništa od onoga što je bila njegova nesreća, niti je o tome pričao. Na kraju krajeva nije pričao ni o bolesti. On jednostavno do zadnjih trenutaka nije pominjao to, imao je utisak da treba slaviti život i da je on taj koji treba da nas vodi. Bio je jako inspirativan i neko u koga možete uvek da imate poverenja. Ta teška sudbina koju je doživeo, imao sam utisak da stalno pati, a moja duša saučestvovala je sa njim. Nosio je u sebi tu neku setu. Uvek je imao neke tuge u sebi i kao mlad, dok je bio na Akademiji. Tada to nije bilo u prvom planu, ali u drugoj fazi, kada se dogodila ona tragedija, ta seta je dobila poetsku dimenziju i zbog toga je krenuo da piše. Uloga u filmu "Heroji Halijarda" je kruna njegove karijere - zaključio je Branislav Lečić na televiziji K1.

Izvor: K1
Foto: Live producti