SUROGAT MAJKA IZ KOLUMBIJE ĆE MI RODITI DETE: Aleksa Jelić progovorio o potomstvu i odluci da sam odgaja dete

Baletski igrač i muzičar Aleksa Jelić na sceni je od rane mladosti, njegova prva ljubav bila je viola, išao je u muzičku školu, a onda je preko noći odlučio da instrument zameni baletskim patikama, te se otisnuo u igrače.

Potekao je iz muzičke porodice, odrastao pored oca Dragog Jelića, koji je poznati pevač i frontmen YU grupe.

Aleksa Jelić je ubrzo postao stalni član pozorišta na Terazijama, a nakon nekog vremena život ga je odveo u muzičke vode, te se već sa prvom pesmom našao na Beoviziji, da bi baletsku karijeru nastavio u Španiji, a danas živi na relaciji Barselona - Beograd.

Kako je izgledalo tvoje odrastanje u Beogradu?

- Fenomenalno, puno divnih sećanja i radosnih nota, okupljanja divnih ljudi koji su mi kasnije postali uzori i idoli, tu su bili Dragi i Žika, ceo bend YU grupe, tu su bili razni rokeri, Oliver Mandić, Slađana Milošević, Bebi Dol, to su ljudi koji su se družili sa mojim ocem i mojom majkom i stalno sam bio u krugu ljudi koji su imali jake lične pečate i koji su bili veoma kreativni u svom vremenu. Ja sam odmalena želeo da pokažem da i ja nešto sviram i igram i da i ja nešto znam da radim, stalno je muzika bila u kući.

Koji talenat si prvo pokazao?

- Prvi talenat je bio za violinu, i svi su bili u čudu jer su očekivali da sviram gitaru i nastavim tamo gde je moj otac. Zaljubio sam se u violinu, završio sam nižu muzičku školu, prešao u srednju, i tu sam promenio smer i završio odsek viola. To su slični instrumenti, bio sam perspektivan, profesoru su rekli da treba više da radim i da ću nešto uraditi. I baš u tom momentu kada je trebalo nešto da uradim, ja sam zamenio tu violinu i violu za baletske patike. To je bila moja velika ljubav, pored muzike najveća ljubav, bavio sam se time dugi niz godina, bavim se i danas, ali ne u tolikoj meri kao pre.

Počeo si da pevaš tek kada si snimio prvu pesmu?

- Moje prvo pevanje i želja da se bavim time je proizašla iz jedne ljubavi koja je bila kratka, veoma jaka i u tim trenucima vi nešto morate da uradite da biste procesuirali to. Tada je u Barseloni, preko puta mene, živeo nekadašnji basista grupe Van Gog, Aleksandar Barać, i ja mu kažem "daj nauči me dva tri akorda da sviram gitaru", naučio sam i u tom trenutku su nastale pesme "Mila", "Samo reci", "Smisao" i tako dalje. To su bile pesme koje su bile zapažene, to je bilo 2007. godine i prvo lajv pevanje je bilo na Beoviziji, kada ga se setim, kažem sebi "jao Aco, moglo je to mnogo bolje". Nikada neću zaboraviti facu Marije Šerifović koja je sedela negde na generalnoj probi, bila je tonska proba, ja sam završio i slučajno sam je pogledao, mi se tada nismo ni poznavali, a ona me je pogledala u fazonu "šta sada on nešto igra i trči po sceni i tako đipa i skače". Ja sam u tom trenutku dosta lošije pevao nego danas, oni su imali drugačiji put od mene. Ja nisam svakog vikenda pevao, odmah sam imao prvi lajv nastup u Sava Centru na Beoviziji pred četiri hiljade ljudi, pa šta bude bude. Desio se "Beli grad", to je prvi singl, prva pesma, a u tom periodu sam snimao prvi album, snimanje u studiju u Novom Sadu sa Tijanom Bogićević i Aleskandrom Banjcem.

Sa samo 17 godina si postao stalni član pozorišta na Terazijama, kako je došlo do toga?

- To vreme je bilo drugačije, danas ima mnogo baletskih igrača, postoji svest o tome da je to samo jedna od raznih profesija i ljudi više razumeju to čime se ti baviš, ali tada reći da si baletski igrač je bilo čudno. Kao da si stalno tražio neko odobrenje i neko prihvatanje. Nisam imao neprijatnosti, možda neki komentar u daljini ili neki pogled, ali ne dajem značaj tome.

Po čemu pamtiš takmičenje "Tvoje lice zvuči poznato"?

- Prvu sezonu pamtim kao nešto vau, a petu sezonu, koja je bila "Best of", ne pamtim naročito. U toj prvoj sezoni nisam znao šta treba da radimo, sećam se da sam sedeo u stanu u Barseloni i stiže mi mejl da treba da imitiram Cecu, pesma "Da raskinem sa njom", ništa mi nije bilo jasno. U žiriju je bila Dragana Mirković, niko me nije video dok se nisam pojavio na sceni, shvatio sam da treba da se zabavimo dobro, živimo u vreme duhovne bede i trebao nam je taj šou da se smejemo i zabavimo. Kako je krenuo šou, bio sam u fazonu da je to zabavno iskustvo...

Jedan si od prvih koji je pokrenuo temu o surogat majci u Srbiji, da li si odlučio da postaneš roditelj na taj način?

- Ja sam odlučio da razmišljam u tom pravcu, da pokrenem neke korake i da pričam o tome. Smatram da tabue treba razbijati, kameno doba je odavno prošlo. Surogatstvo je u većini zemalja sveta prihvaćeno, ali ne može to tek tako da se završi. Recimo, u Španiji postoji proces veštačke oplodnje, ali proces surogatstva nije dozvoljen. Svi oni koji se odluče na taj potez moraju da znaju da ima samo nekoliko zemalja u svetu koje to odobravaju. Ukrajina je nemoguća misija poslednjih godina jer se došlo do toga da je preko 100 hiljada beba ostalo bez roditelja, roditelji ne mogu da dođu po svoju decu zbog stanja tamo. Amerika je nedostižna zbog finansija, a onda postoje neke zemlje kao Meksiko, Kolumbija, možda i Argentina, gde možete da uđete u taj proces, a da nemate toliki izdatak, dok kada je Amerika u pitanju, nemate rizik kao u Ukrajini. Odlučio sam da započnem taj proces, to nije od danas do sutra. Prvo imate proces raznih provera, dokumentacije, administracije. U zemljama koje sam naveo, to je proces gde singl roditelji ostvare svoj san. Ne moraš da budeš u braku.

Koliko traje taj proces?

- Taj proces može da traje nekoliko godina, dok ne kreneš u samu proceduru to traje sedam, osam meseci, i možda i godinu dana. Tako da, proces koji sam ja počeo pre par meseci je nešto u čemu se trenutno nalazim, proveo sam devet dana početkom oktobra u Kolumbiji, a dalje ćemo videti, treba čekati neki period od maja, juna 2024. godine pre nego što taj proces može da počne. Naravno, vreme u kom živimo, opasnosti u kojima živimo mi daju prostor za razmišljanje, želja je tu ali i doza straha i realnosti, nekih nedoumica, pogotovo kada osoba želi sama da uđe u tu priču. To ne bi trebalo da bude nikakav tabu, ovde se priča o tome da postoji izuzetno veliki broj ljudi koji su u braku, a koji ne mogu da usvoje decu. Zašto im je nedopustivo da usvoje decu, zašto da deca imaju manjak ljubavi i budu na ulici, zašto je to toliko teško? Da imam vlast, potpuno bih promenio sve zakone, dosta toga bih otvorio, pa kome se svidi svidi, a kome se ne svidi, neka se edukuje ili neka ostane u kamenom dobu.

Da li si upoznao ženu koja će ti roditi dete?

- Ne, vi to ne možete da vidite tamo. Tamo dobijate katalog sa donatorkama jajnih ćelija, to je osoba koja će biti majka tog deteta. Vi sa njom nemate nikakav kontakt i nemate mogućnost da je upoznate, vi samo imate komplentnu informaciju ko je i šta je, geni i ostalo. Osoba, to je jedan segment, onda kad se to sve spoji, vaše i njeno, osoba treća, odnosno druga žena je surogat majka, odnosno ona nije majka, ona je osoba koja nosi tu trudnoću, ali nije fizički majka. U Srbiji se godinama pričalo o tome, čak je i zakon već potpisan i odobren, tako je premijerka pričala. Te žene bi se zvale rodilje, kako parovima, tako i singl roditeljima bi pomogle da se ostvare kao roditelji. Želeo bih da to stupi na snagu što pre.

Izvor: Nova.rs
Foto: aleksajelicmusic/Instagram