KOSTA, SRNA I ANA IDU U MUZIČKU ŠKOLU, MUZIKALNI SU I DOBRO PEVAJU: Željko Joksimović iskreno o supruzi Jovani i odrastanju naslednika

Pevač Željko Joksimović progovorio je o svemu što priprema, porodici, supruzi Jovani Joksimović ali i tome što je na bini "Pesme za Evroviziju", posle 20 godina, izveo pesmu "Lane moje".

- Uglavnom sam nesvestan trenutnih dešavanja i mora da prođe dan ili dva da to procesuiram u glavi i onda ću napraviti neku retrospektivu. Lepo je ovo sad što sam doživeo bez obzira na tu vremensku distancu, sve mi je nekako isto, samo je aranžman drugačiji. Ova verzija je stara šesnaest godina i taj aranžman, koji je radio sa mnom Aleksandar Sedlar, sam izvodio na žrebu "Evrovizije", koji je bio u Beogradu 2008. godine. Dobar je osećaj. Čovek kada napravi neki veliki uspeh, ja sam bar takav, onda se ne osvrćem mnogo na to, nego ga zaključam u glavi. Kad se podsećanje desi, kao ovo, onda si svesniji. Sećam se, to je glavna impresija.

Obeležili ste ovaj uspeh na bini, a da li će možda biti privatna žurka?

- Razmišljao sam pre neko jutro da napravim žurku i mislim da hoću. Ovo je jubilarna godina, zvanično dvadeset godina, petina veka kao što volim da kažem.

Da li ste se sami setili da je prošlo toliko ili vas je neko podsetio?

- Nije me niko podsetio, znam dobro da brojim godine sam, ali prosto kada pogleda čovek brzo je prošlo, a i nije brzo. Mnoge stvari su se u međuvremenu izdešavale na privatnom i na poslovnom planu, to čini život sadržajnijim i jako sam ponosan na to.

Ljubavna priča Jovane i Željka počela je upravo kada su vodili program "Evrovizije" u Beogradu. Kada bi se ponovo desilo da takmičenje dođe u Beograd, da li bi ste pristali ponovo da vodite program?

- Ne bismo, to treba da budu drugi ljudi. Ne treba da se ponavljaju ljudi jer svake godine treba da bude unikatan par, trio ili kvartet voditelja koji ostanu upisani u toj nekoj istorijskoj knjizi "Evrovizije". Te godine kada sam komponovao pesmu "Oro", takmičenje je bilo u Beogradu, a dobio sam poziv da budem voditelj "Evrovizije", domaćin, a onda su rekli "on ne može da vodi, zato što ima kompoziciju koja se takmiči i ne treba da bude pristrasan kada je glasanje". Onda je pokojni Aleksandar Tijanić, koji me je pozvao da budem voditelj zajedno sa Jovanom, pitao tu referentnu grupu da li postoji to negde u pravilima da domaćim ne sme da ima kompoziciju, a oni su rekli da to ne piše u statutu. Onda molim vas glasajte da li Željko Joksimović može da vodi "Evroviziju" i oni su glasali i rekli naravno da može. Od te godine postoji klauzula u evrovizijskim pravilima da voditelj ne sme da ima kompoziciju koja se takmiči. Na to sam ponosan, što sam uspeo da promenim malo pravila.

Sa suprugom Jovanom imate sina Kostu i ćerkice Anu i Srnu, da li su nasledili talenat za muziku?

- Apsolutno i na to sam baš ponosan jer više liče na mamu da to nije moglo da bude neprimećeno. Kosta je već treći razred muzičke škole, a Ana i Srna imaju te časove pripremno tako da će i one uskoro da krenu u muzičku školu, jako su muzikalne i dobro pevaju.

Verujem da Vam je koncert u Osijeku bio poseban jer su tu bila i deca. Kakvi su njihovi utisci?

- Napravili smo, zahvaljujući mom timu koji je došao malo ranije, specijalan doček i to ćemo pokazati u narednom periodu. Kosta je bio na mojim koncertima, ali Ana i Srna koje imaju šest i po godina nisu bile nikada. Kada mi je Ana jednom prilikom rekla citiram: "tata, kad ćeš da nas vodiš na koncert, znaš da nisi nikad", to me je tako nekako zabolelo. Rekao sam u Osijeku mora da se desi. Zahvaljujući odličnoj organizaciji koncerta u Osijeku mi smo uživali u tom raspoloženju pre, tokom i posle koncerta da sam stvarno taj koncert upamtio i biće mi jako specifičan tokom cele moje karijere. Srećan sam zbog toga i oni su srećni.

Za ovih dvadeset godina šta smatrate kao tri najveća uspeha?

- Nisam razmišljao o tome. Imao sam dosta uspešnih kompozicija na "Evroviziji", dva treća mesta, jedno drugo, jedno šesto, to su veliki uspesi za ovih dvadeset godina.

Da li se iz godine u godinu menja ukus evrovizijske publike?

- Mislim da se ne menja, uvek je bilo drugačijih numera pogledajte unazad i trideset godina. Svaka drugačija pesma ima veliku šansu da pobedi. Jedna od takvih je "Lane moje", kao što je bila i "Lejla", "Nije moja ljubav stvar", "Adio" i "Oro", one su drugačije pesme, možda svojstvenije nekom mom senzibilitetu koji je na moju sreću postao prepoznatljiv širom sveta i kod evrovizijske publike. Siguran sam da ova pesma da se izvede sada u ovakvom aranžmanu kakva je bila napravila bi izuzetno veliki uspeh. Ono što je dobro je uvek dobro, ne treba menjati.

Rekli ste da se nikada više nećete prijaviti, zbog čega ste doneli takvu odluku?

- To puno vremena oduzme, tu su i drugi ljudi mladi koji dolaze i dokazuju se. Vodio sam "Evroviziju" sa mojom suprugom u Beogradu, sve sam bio na tom takmičenju. Nisam bio samo supervizor, to ako me pozovu, pa i to da probam. Sve sam probao i to sad treba da živi. Nisam rekao da neću komponovati nešto novo, tu je uvek zadovoljstvo i na kraju krajeva i obaveza da zemlju predstavljaš, ali da se takmičim ne.

Kakve će biti nove pesme koje pripremate?

- Biće duetskih pesama, sa Cecom bi trebalo da se snimi uskoro. Ima jako dobrih pesama i to nećete verovati možda čak više od polovine za sada, to kažem jer uvek u minut do dvanaest napravim nešto novo. Ima i drugih autora koji su mi slali, Miloš Roganović je napisao duet sa Cecom, Tonči Huljić, Aleksandra Milutinović i Aleksandra Kovač. Baš sam srećan i ploča mi se baš sviđa. Jedva čekam da izađe i mislim da će publici da se dopadne. Pošto sam znao da je dvadeset godina od pesme "Lane moje", napravio sam jednu nameru koja zvučno podseća na atmosferu te pesme i može čak i kao instrumental da ide. Međutim, Miloš Roganović je napisao jako dobar tekst i pesma se zove "Skadarlija". Kada sam to čuo, bilo mi je toplo oko srca jer se radi o telu Beograda, na zaboravljeni deo Beograda jer tu kada dođete vidite strance. Do filma "Toma", možda malo i pristrasno zvuči, bila je malo u zapećku, a sad se to vratilo i baš mi je bilo puno srce kada mi je Miloš poslao tekst na moju melodiju. "Hiljadu žena" je radio Braja, stari tandem i ploča će biti super.

Kakve emocije Vama budi Skadarlija, čega se prvog setite?

- Setim se Tešnjara, to je stari deo Valjava u kom sam i ja odrastao. Skadarlija i Tešnjar su isto, tako da mislim da mi je zbog toga isto bilo puno srce, a inače sam iz Valjeva.

Dosta se "oživeli" Valjevo u prethodnom periodu kroz film?

- To je lokal patriotizam i sada je Valjevo svakako sve bliže i bliže Beogradu i zbog toga sam posebno srećan. Kada smo snimali "Tomu" išao sam kolima dva puta do Valjeva i vratio se do Beograda, to mi je bila davnašnja želja. Neću da idem autobusom dva sata i petnaest minuta, hoću da idem kolima, malo brže vozim i stignem za pola sata i mogu tri puta da odem i da se vratim.

Pošto pričamo o Valjevu, da li vi jedete čvarke?

- Jedem, nisam dugo jeo ali kada sam video da čvarci regulišu dobar i loš holesterol onda sam se vratio duvan čvarcima, zaštićenom patentu iz Valjeva, gospodina Slavena.

Da li je pesma "Hiljadu žena" uvertira za novi album?

- Apsolutno da i trudim se da album završim do juna da ljudi mogu da ga konzumiraju na leto ili ću pesme objavljivati jednu po jednu, pa na kraju napraviti promociju kompletnog albuma. To još uvek ne znam. Trudim se, sad sam miks četiri ili pet pesama radio deset od petnaest dana, nije to bio lak posao. Pesma lepo prolazi i jeste malo eksplicitniji spot koji je radio Lordan Zafranović, bila mi je velika želja da mi on radi spot i to mi se ostvarilo. Na koncertima se jako lepo peva i dobro je prihvaćena.

Da li ste i Vi učestvovali u snimanju spota?

- Jesam, uživao sam na snimanju spota. Trebalo je da bude malo drugačije, ali kad smo videli da to drugačije nije to što se nama dopada onda teško žabu u vodu naterati, pogotovo Lordana Zafranovića, a i mene. Onda je to nastalo ovako.

Izvor: Blic.rs
Foto: jjovanajoksimovic/Instagram