RAZBILA JE NAŠU PORODICU KAO JAJE: Haris Džinović iskreno o razvodu sa Melinom

Haris Džinović pre nekoliko dana se zvanično razveo od supruge Meline, s kojom je bio 24 godine u braku. Pevač je sada otvoreno pričao o svemu: svojim osećanjima, planovima za budućnost, ali i o odnosu s bivšom ženom.

Tokom cele karijere ste aktuelni, ali ovih dana ste aktuelni na način na koji niste navikli da budete.

- Desi se čoveku to. Ko god je oženjen, može mu se desiti.

Jeste, a ko je razveden šta mu se dešava?

- Pa ko je razveden, onda se okrene sam sebi, proba nešto da napravi u životu, sagleda neke stvari, okrene se oko sebe pa ćemo videti šta nosi dan, šta nosi noć, šta nosi budućnost. Mislim da posle kiše ide sunce, a ono što te u jednoj bici ne ubije, ojača te.

Kako se osećate danas?

- Osećam se odlično ili što ja imam običaj da kažem "like Chinese wall", kao beton. Iskreno, bilo je pre možda godinu dana kriza jer sam ja veliki emotivac. To nije štimalo već neko vreme. Meni je bilo bitno da sačuvam porodicu, eto to je bilo bitno. Verujem da sam i uspeo na neki način.

Niste sačuvali brak, ali porodica je tu, deca su uz vas. Kad pominjemo njih, kako su oni?

- Oni su dobro, znaju sve, možda čak i više od mene neke stvari kojima se ja nisam bavio, a njima su u duši dopirale, tako da... Više su u gradu, više su u "muvingu" nekom, tako da... Verovatno znaju nešto, ja stvarno ne znam ništa. Do kasno radim, dosta putujem, nemam dnevnih obaveza i mogu da dozvolim sebi taj luksuz da prespavam dan.

Šta se zapravo desilo na sudu? Zašto se Melina nije pojavila?

- To ne znam, to ćete opet morati pitati nju.

Nameće se kao opšti zaključak da ona prosto nije mogla vas da pogleda u oči.

- Ne znam da li je mogla da me gleda u oči ili ne, ali ja ne vidim tu nekakvu sramotu. Ako je to da nekog ne gledaš u oči, obično oboriš pogled kad ne možeš da gledaš nekog u oči ili ne smeš zbog nečega što si radio, što nije baš dobro. Verovatno ona ima neke svoje razloge nepojavljivanja na sudu, ali mislim da je civilizacijski da dođeš, da se razvedeš, nije to Solomonovo slovo.

Kako ste vi uopšte saznali da više niste u braku, da ona više nije deo vašeg života?

- Pa šta ja znam... Malo je atmosfera u kući bila onako baš kako ne treba između bračnih i drugova. Malo se tu udaljavalo jedno od drugog.

Koliko je to trajalo?

- Možda je godinu dana, dve. Nemam pojma koliko je trajalo. Ja sam se obazirao samo na porodicu i to me je zanimalo. Ako neko neće sa mnom, neću ni ja s njim.

I onda, šta se desi? Vi ste došli kući i nje nije bilo.

- Mi se nismo ni sretali neko vreme. Bio je tu mimoilozak neki, ali nije to toliko važno. Bilo je već naznačeno, samo je bilo pitanje kraja sve u tome.

Vi ste to prihvatili mirno?

- Ja to prihvatam civilizacijski. Pazi, ako neko neće da živi s tobom, ti to moraš da prihvatiš. Nema lanaca, nema vezanja u podrumima i tako dalje, primoravanja, tuče, ne znam šta. Nećete? Izvolite, hvala lepo, doviđenja. Meni je to isto kao kad te odbije čovek kad pitaš: "Imate li hamburger jedan", a on kaže: "Nema, prodali smo sve." Nema, prodali smo sve hamburgere, gotovo.

Da, ali s druge strane, ipak je to dugi niz godina, predugo je trajalo.

- Lepo je bilo dok je trajalo, ne traje više, šta sad. Sve ima početak i kraj.

Znate li gde je trenutno Melina?

- Ne, niti me zanima.

Nikakav kontakt nemate?

- Nema ni kontakata, ni gde je, šta je, gde živi, s kim živi, da li s nekim živi, ne znam, to me ne zanima. O svim ovim stvarima na koje vam nisam odgovorio moraćete pitati nju. Mislim da malo više bruji grad o tome nego što bi trebalo. To je bio jedan običan brak.

Pa nije običan, vi ste na A listi u ovoj zemlji.

- Brak Breda Pita i Anđeline Džoli i njihiv razvod bili su neuporedivo na višem nivou nego naš. Isto tako je vrlo kratko trajao taj razvod. Čuveni Holivud, čuvena Amerika, najčuveniji par na svetu i tako dalje, pa i to je bilo vrlo brzo završeno.

Sada ste spremni da nastavite dalje? Jeste li spremni da imate novu ljubav?

- Ne spreman, moram da nastavim dalje. A kako će biti dalje, to bog jedini zna. Niti imam nekih planova, ali najvažnije što se može reći u ovoj celoj stvari jeste da sam iz ovoga izašao, da kažem, dobar, OK. Nisam ja baš u tim godinama da se zaljubljujem, ali opet kažem, ne znam šta nosi dan, šta nosi noć, šta će se desiti.

Otvoreni ste?

- Ma otvoreno sve. Open space. Anything is open (smeh).

Kad smo već kod toga, ima li išta na vidiku? Da li vam se javljaju lepe dame sad?

- Ma ne javljaju se lepe dame. Kao da sam ja čovek neki kom treba da se javljaju. Nek se javljaju Bredu Pitu ili, šta ja znam, takvim tipovima.

Da li biste mogli ponovo da se oženite?

- Ne, kategorično ne. Zasad je ovo moj stav, ne znam da li će ga nešto promeniti, ali ženidba opet u mojim godinama i sve ostalo, mislim da ne bi došlo u obzir. Možda neki život zajednički, ali bez zakonskog braka.

Da ste slučajno sreli Melinu na sudu, da li biste imali šta da joj kažete?

- Ne, nema tu razgovora, ništa osim "dobar dan", eventualno "kako si" i to bi bilo sve, ono što nalaže kultura da se moraš čoveku obratiti na taj način.

A da li mislite da ćete jednog dana ipak ostvariti neku vrstu komunikacije, osnovnu, zbog dece?

- Pa ne verujem. Deca su velika, Đina je već napunila 20 godina, Kan puni za tri dana 19, oni su veliki, sve znaju i dovoljno znaju.

Da li postoje trenuci kad vam nedostaje?

- Ko? Melina? Ne, moram priznati.

Ali ima sećanja?

- Sećanja su moja neka intimna, strogo intimna stvar. Da li ona dođu ili ne, to ne treba da delim, niti bih delio s bilo kim. Kao što je religija nedeljiva. Ako veruješ, to je apsolutno tvoje. Seks deliš sa ženom, ručaš, večeraš s decom, s prijateljima izlaziš, ali to ne možeš da deliš.

Da ste se vi pitali, da li bi uopšte ikada došao kraj?

- Ne bi, iz prostog razloga što je porodica svetinja, što se gradi od nulte pozicije i dovedeš je na 20 godina i onda to razbiješ ko jaje. To radiš nakon godinu dana, dve, ako ljudi vide da nisu jedno za drugo, a ne za 20-30 godina. Meni je glupo razbiti porodicu.

A šta ćete vi učiniti da sačuvate ovo što je ostalo od vaše porodice?

- Činim sve kao da se ništa nije ni desilo, kao da je jedan član porodice napustio porodicu, ovaj ostatak treba da živi onako kako je živeo dosad. A i oni, deca, i oni kupe godine, i nakupiće toliko godina da se jednog dana moraju okrenuti svom životu, svojim nekim putevima, da se ožene, udaju, što je sasvim normalno i prirodno.

I doći će taj trenutak, deca će rešiti da se ožene, udaju, da naprave to svoje veselje i vi ćete se sresti opet sa svojom bivšom suprugom...

- Ne, neću se sresti. Ne, zašto bismo se sretali?

Pa na svadbi.

- Ma ne, nema sretanja više. To je kraj. Jer da ima smisla za sretanje novo, zašto je onda odlazak usledio? Šta će mi novo sretanje, ja ću to izbeći sigurno!

Pa kako mislite da...

- Pa fino izbegnem, šta? Ti kažeš da ćeš doći u pet sati ovde, a mene nema tada, izbegnem te.

A ako se slučajno sretnete?

- Pa šta me briga ako se sretnemo slučajno? Kako da ja ne mogu okrenuti glavu ili ona da okrene glavu? Ako se slučajno sretnemo, to može da bude jedino mimoilaženje.

Jeste li razmišljali nekada o tome da li ćete i kada ćete reći dosta pevanju?

- Ne, ne pada mi na pamet. Sve dok mogu da pevam, odnosno dok ljudi žele da me slušaju i dok to liči na nešto, liči na Harisa Džinovića, ja ne prestajem. Zašto bih prestao? Možda odlučuje neki drugi faktori, možda neke bolesti, šta ja znam, uvek može da se desi nešto da čovek ne može više da se bavi tim poslom, tu može da dođe do kraja karijere i to je to. Ali ovako, pod ovim uslovima i u ovim okolnostima, ne pada mi na pamet, čak to me veseli.

Izvor: Kurir.rs
Foto: K1/Promo