Dino Merlin: Nisam Srbomrzac, ne mrzim nikoga

U ekskluzivnom intervjuu za "Blic" Dino Merlin pokušao je da odgovoru na sve optužbe i ne krije da su mu emocije uzburkane i da se raduje koncertima u Beogradau.

Dino Merlin kaže da se nadao velikom interesovanju s obzirom na to da već više od decenije dobija ponude za nastupe u Beogradu i ostatku Srbije, ističe da bi u voleo da sretne u Beogradu nekadašnje prve komšije.

Na pitanje kako reaguje na razne peticije na Internetu koje se pišu protiv njegovog dolaska Dino Merlin kaže: "Sreća pa ipak živimo u svetu demokratije, a ne totalitarizma, mraka i fašizma. Svako ima pravo da radi šta hoće dok ne ugrožava slobode i prava drugoga. Pojedinci imaju pravo da ne žele moj dolazak, mene zanimaju oni koji vole moje pesme. Ja dolazim njima da pevam. Samo njima."

Plašite li se za svoju sigurnost u Beogradu?
- Ne. U životu sam naučio da se bojim samo Boga. Nemam nikakvih oraha u džepu. Nije me strah jer nisam nikome želeo zlo, nisam ga ni učinio, a svako veče ću imati preko 18.000 čuvara koji će se brinuti da mi se ništa ne dogodi.

I, da raščistimo, jeste li zaista “srbomrzac” kako vas neki nazivaju, pitala je Simonida Milojković, novinarka "Blica".

- Nisam. Ne mrzim nikoga, a pogotovo ne jedan narod. To su besmislice. Ja ljude ne delim po nacionalnosti nego na one koji čine nepravdu i one kojima se nepravda čini. Kada su Srbi činili nepravdu, reagovao sam. Kada je nepravda činjena Srbima, i tada sam reagovao. To se jasno može pročitati iz mojih intervjua ali to niko, iz nekog razloga, ovde ne spominje.

Dino je svojevremeno reakao za “Globus”: “Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji seju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka”. U intrvjuu Dino kaže da je moguće da je tako nešto rekao.

- Moguće da sam tako nešto rekao, jer u situaciji kada vas neko jednog jutra iz čista mira počne granatirati i ubijati snajperima teško možete zadržati poverenje i nadu u ljude i bolje sutra. Snaga mene i mojih sugrađana je u tome da smo preživeli, a ja nikoga nisam pozivao na osvetu ni zbog brojnih nevinih žrtava, niti zbog nepravde koja nam je učinjena. Možda sam u tom času, na trenutak prestao verovati u dobro u ljudima, a počeo, silom prilika, verovati u vlastitu snagu koja će nam pomoći da preživimo.

Svoju izjavu za sarajevske “Dane” od 2001. kada je rekao; “Srbi bi trebalo da uzmu lekove za svoje bolesti, jer je evidentno da su bolesni. Većina je bolesna i to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da idem u Beograd, jer bolesnici se obilaze”, Dino je prokomentarisao da se ta izjava ne odnosi na Srbe kao narod, neko na one koji su činili nedolične stvari.

- Ta je izjava nastala nakon nasilja i brutalnog divljanja nad vernicima koji su došli da obeleže postavljanje kamena temeljca za obnovu minirane i srušene džamije Ferhadija (inače to je bio objekat kulturno-istorijskog, a ne samo verskog značaja) u Banjaluci. Šest godina po završetku rata, gledao sam kako ciglama razbijaju glave starcima koji su 1992. godine, kada je srušena ta ista Ferhadija i stotine drugih džamija, proterani iz svojih kuća. Nakon mnogih godina, došli su ponovo u svoj grad i ponovo doživeli isto. Za mene je bolestan svako ko iz čista mira pokušava razbiti nekome glavu, a da pritom taj nije učinio nikom ništa loše, naročito ne onom koji mu želi razbiti glavu. To je bolest o kojoj sam govorio i svakom razumnom potpuno je jasno da se ta izjava ne odnosi na Srbe kao narod nego na one koji su činili ovakve stvari.

Jeste li ikada držali kafanu na kojoj je pisalo “Zabranjeno za pse i Srbe”, a postoji i verzija po kojoj ste takav natpis imali i na LP ploči.

- Nikada nisam imao niti držao bilo kakvu kafanu, niti sam ikada širio mržnju prema bilo kome. Ne postoji ni jedna moja ploča na kojoj piše da je zabranjena za bilo koga. Neko ko izmišlja te priče o meni očigledno ima bolesnu maštu. Većina mojih pesama govori o ljubavi, o univerzalnim iskustvima i namenjene su svima kojima se sviđaju.