Od početka godine ubijeno je devet žena: Da li će pooštravanje kazni dovesti do smanjenja nasilja u porodici?

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da je za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici predloženo da se pooštri kazna zatvora od šest meseci do pet godina umesto sadašnje od tri meseca do tri godine, a da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i detetom, može izreći i kazna doživotnog zatvora. Ipak, sagovornice Danasa smatraju da pooštravanje kazni neće dovesti do smanjenja nasilja.

Popović je za „Večernje novosti“ izjavila da je predloženo pooštravanje i propisivanje kazne zatvora u rasponu od jedne do deset godina za krivično delo nasilje u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili teško naruši zdravlje.

Sada je propisana kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina, dodala je ministarka pravde.

Novinarka Jovana Gligorijević kaže da nama i evropska i svetska praksa pokazuje da samo pooštravanje kazni krivičnih dela nigde nije dobar način prevencije bilo kog krivičnog dela.

- Kada je reč o nasilju nad ženama, ono nije posledica psihičkih poremećaja ili nekih drugih spoljašnjih faktora, nego prosto odluke nasilnika da počini nasilje. To se odnosi čak i na seksualno nasilje koje mnogi poistovećuju sa različitim parafilijama i seksualnim poremećajima koji počinioci imaju, ali to nije slučaj. Nije uzbuđenje motiv, već osećaj nadmoći nad nekim ko je slabiji - navodi Gligorijević.

U tom smislu, ona kaže da onaj ko je rešio da počini nasilje ne razmišlje uopšte o kazni, zbog čega samo pooštravanje kazni nije rešenje.

Ističe da je bitno i koja je funkcija kazne, da li je korektivna, retributivna, odnosno odmazda za počinjeno delo, ili je funkcija da zaštiti društvo od počinioca.

- Ambivalentna sam prema doživotnoj kazni za određene nasilnike koji su prosto nepopravljivi. U tom smislu, njegovo potpuno izuzimanje iz društva može da zaštiti njegove potencijalne žrtve, ali inače sam ambivalentna prema doživotnoj kazni - objašnjava Gligorijević.

Za početak, smaatra da vlast treba da prestane da koristi pooštravanje kazni kao meru, jer je ona populistička, jer je javnost kada se nešto desi besna i uvek raspoložena da počinioca „razvuče konjima“.

Kada je reč o samoj prevenciji, Gligorijević kaže da se ona odnosi na menjanje kulturoloških obrazaca.

- Uzeću jedan primer – kada je reč o seksualnom nasilju ono bi lako moglo da se smanji uvođenjem onoga što neformalno zovemo seksualnim obrazovanjem u školama, koje apsolutno nigde u svetu nije učenje dece kako da imaju seksualne odnose, već učenje dece o važnosti pristanka. To je neophodno ne samo da bi se zaštitili od seksualnog uznemiravanja, već i da ne dovedu sebe u situaciju da oni nekog seksualno zlostavljaju jer ne znaju šta je pristanak - navodi Gligorijević.

Ona ukazuje da je namerno navela ovaj primer, jer u društvu prema uvođenju seksualnog obrazovanja postoji iracionalan, ali snažan otpor.

Aleksandra Mališić iz Befem-a navodi da je pitanje da li je ovaj potez ministarke Maje Popović samo populističko gestlo, sada u trenutku kada se formira nova Vlada, ili to zapravo ima nekog utemeljenja.

- Bojim se da same kazne same po sebi neće nešto učiniti. Žene koje čak i prijave nasilje, a njih je manje nego onih koje ga generalno proživljavaju, one i same odustaju od procesa koji su strašno iscrpljujući. Institucije ne veruju ženi, počevši od policije, tužilaštva i sudova - kaže Mališić.

Poziva se na istraživanje Femplatz-a o sudskim presudama za femicid, gde se kao olakšavajuća okolnost čoveku koji je ubio ženu isticalo to što ima decu, bez obzira što je toj deci ubio majku.

- Bojim se da ovo zvuče kao neke mere, koje nekako treba da prikupe političke poene. Što se tiče sprečavanja nasilja moramo imati neke korenite promene po pitanju stava prema ženama i kako vrednujemo žene, kao ljudska bića ili kao vlasništvo. Onda bi i institucije da se menjaju, u smislu kako ne postupaju sa žrtvama, zašto one odluče da ne prijavljuju i zašto im ne veruju. Ako do toga dođe onda možemo razgovarati o nekim kaznama, ako uopšte dođe do toga da se sprovede, jer jako mali broj slučajeva dobije i sudski epilog - navodi Mališić.

Prema podacima „Femicid memorijala“, koji je predstavio Autonomni ženski centar, u Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica.

Od početka ove godine, devet žena je ubijeno, od kojih je u skoro polovini slučajeva – četiri – nasilje bilo ranije prijavljivano institucijama.

Izvor: N1 Beograd
Foto: Ilustracija/Freepik.com