Muslimani od nedelje slave Kurban bajram

Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne posunčevoj godini, a Kurban bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.

Kurban bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće Kabe u Meki.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom (Bogom), a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Običaj hodočašća svetih mesta poznat je i u preislamskoj Arabiji, kao i među semitskim narodima.

Praznik se zove Kurban bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče) što znači približavanje bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Biblijska i kur'anska priča o žrtvi slične su, ali u Svetom pismu đavo iskušava Abrahama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kur'anu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se
završava tako što Bog (Alah) zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.

BEOGRAD, 5. novembra 2011. (Beta)