Januarske penzije mogu biti veće od 12 do 14,6 odsto

Kada je pre tri dana javnosti saopšteno da je prosečna srpska plata u maju premašila 100.170 dinara, što je prvi put u istoriji, penzioneri su odmah uzeli olovke da izračunaju šta oni mogu da očekuju, budući da po "švajcarskoj formuli plus" penzije treba da prate rast zarada. Istovremeno, medijalna neto zarada za maj iznosila je 77.571 dinar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nedavno je gostujući u domaćim medijima istakao da će naredno povećanje penzija (za koje se i dalje ne zna tačan datum kada će stupiti na snagu) iznositi tačno 10 odsto. Praktično, to bi značilo da bi prosečna penzija u Srbiji (koja trenutno iznosi 45.732) nakon povećanja iznosila oko 50.305 dinara, tj. biće povećana za oko 4.573 dinara.

– Penzije moraju da idu najmanje 10 odsto na gore i to je sad moje obećanje, videćemo tačno koliko, ali najmanje 10 odsto u sledećem budžetu. Sad da li ćemo moći da imamo povećanje mesec dana ranije i da ide od novembra ili decembra ili od januara, videćemo. Ali u naredna dva meseca moramo tu odluku da donesemo – istakao je predsednik Vučić gostujući na "Prvoj" televiziji.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da je u planu da 2025. godine prosečna penzija bude između 430 i 450 evra.

Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, kaže za "Politiku" da je ovo trenutak za pamćenje jer su se poklopile računice penzionera i vlade o tome za koliko treba povećati primanja najstarijih do kraja godine.

– Mi smo početkom juna poslali urgenciju vladi u kojoj smo predložili da penzije treba povećati za 10 odsto. Bilo bi dobro da to bude u oktobru, ili novembru, ali svakako pre kraja godine kako bi koliko-toliko uhvatili korak sa rastom zarada, inače ćemo ponovo s penzijama biti u velikom zaostatku, a oko milion penzionera prima oko prosečne penzije – kaže Grujić.

Predstavnici penzionera kažu da bi bilo dobro da pre nego li počnu pregovori u vezi s minimalnom cenom rada sredinom avgusta, oni dođu na sastanak u vladu, gde bi se razgovaralo o korekciji penzija do kraja godine i utvrđivanju projekcije njihovog rasta do kraja 2027. radi utvrđivanja zajedničke strategije.

– Procene su da bi novo usklađivanje penzija od januara moglo da bude između 12 i 14,6 odsto. Treba raditi na tome da prosečna penzija učestvuje u prosečnoj zaradi sa 50 odsto, nikako ispod toga – kategoričan je Grujić.

Statistika Fonda PIO pokazuje da je u maju učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera iznosila 47,3 odsto, zaposlenih 50,1, samostalaca 44,2 i poljoprivrednika 20,5 procenata.

U urgenciji koju su poslali novom premijeru Srbije naveli su da, razumevajući sve ekonomske i političke poteškoće u kojima se zemlja nalazi, penzije do kraja 2027. ne smeju biti niže od 55 odsto prosečne zarade, što podrazumeva nešto veći rast penzija od projektovanih.

– Naš predlog podrazumeva da penzije u novembru i decembru treba povećati 10 odsto što bi uslovilo njihov rast na godišnjem nivou od oko 3,33 odsto, a to praktično znači da bi ukupan rast penzija za tekuću godinu iznosio 18,2 odsto (14,8 plus 3,33 procenta). Da bi penzije ispratile kakav-takav korak sa rastom zarada one bi u naredne dve godine morale rasti po stopi od 18 do 20 odsto godišnje. Navedeni predlog je ekonomski održiv i socijalno nužan – kaže Grujić.

Statika penzijskog fonda pokazuje da ukupno 206.967 penzionera u Srbiji prima penziju nižu od minimalne, a da najniži iznos penzije prima 234.414 penzionera. Za zaposlene i samostalce to je u maju iznosilo 24.987,67 a za poljoprivrednike 19,644,64. Do prosečnog iznosa od 45.732 dinara penziju prima 982.131 penzioner, a najviša penzija po novom zakonu iznosi 230.145,40 dinara i prima je 69 penzionera, plus 792 zatečena korisnika.

- Ono što je prioritet penzionera jeste i da se razgovara o ukidanju kaznenih poena za prevremeno penzionisanje ili umanjenje dok penzioner ne ispuni starosni uslov, zadržavanje dela penzije umrlog bračnog druga do 35 odsto za drugog bračnog druga, besplatne lekove ili participacije države 50 odsto za starije od 65 godina i drugim merama koje bi poboljšale materijalni položaj penzionera - zaključuje Grujić.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com