I pčele umiru, zar ne?

Ljubljana, Beta, specijalno za Nadlanu.com

Kada bi me kao maloga ubola pčela, bio sam tužan ne zbog bolne otekline, već zbog dečje spoznaje da je ona izazvala smrt malog, vrednog i nadasve korisnog insekta. Ko od nas nije voleo i danas ne voli da se zasladi medom, pojede mirisni medenjak, pa i za aperitiv popije časicu medovače?

Sloveniju su ovih dana potresle vesti koje su stizale iz svih krajeva ove, prirodom obdarene, dežele - da su pčelari u poslednje vreme ostali bez polovine, odnosno bez oko 70.000 pčelinjih rojeva. Pčelarska je tuga ovih dana pregolema, traži se krivac i preduzimaju hitne mere, iako za neke uzroke masovnog ugibanja pčela ni one najhitnije nece biti dovoljno brze.

Pčele su na ovaj način pokazale da se s čovekovom okolinom dešava nesto strašno. Zagađena je do te mere, a glavni zagađivač je čovek, da su živote na oltar njegovog beskrupulozonog odnosa prema prirodi sada dale i pčele.

Na prvom mestu uzroka uništenja malih "krilatih farmaceuta", kako ih je nazvao moj nekadašnji televizjiski kolega u Sarajevu Nijaz Abadžić, ističući njihovu korist i neograničenu upotrebu pčelinjih proizvoda u medicini, jesu pesticidi. U Sloveniji ih poljoprivrednici, često i one, koji su zbog svoje štetnosti po okolinu zabranjeni i nisu registrovani, u želji da iz plodova zemlje izvuku što veću korist, prekomerno upotrebljavaju. U potrazi za hranom, koju bi u košnicama trebalo da pretvore u slatki med, pčele odlaze u smrt.

Na njihovo ugibanje, ponovo ljudskom krivicom, utiče i sve veći nedostatak hrane i klimatske promene.

Livadskog cveća u Sloveniji gotovo da više i nema, jer preteranim gnojenjem površina poljoprivrednici godišnje obave i po tri kosidbe. Nekada je prva kosidba bila u junu mesecu.

Klimatske promene dovele su do prekomernog rasta temperature, tako da se sezona pčelarenja završava već u ranim letnjim danima juna. Pčele se povlače u košnice u koje, na to nenavikli pčelari, jednostavno zaborave da ubace spasonosnu veštačku hranu.

I da navedemo još i varoju, bolest pčela čije je lečenje još uvek u fazi nekakvog eksperimenta, čemu nisu vešti ni pčelari, a često ni veterinari.

Slovenija nije jedina zemlja u kojoj pčele umiru zbog ljudske pohlepe i nepažnje. Dešava se to i u Srbiji, i u drugim državama, i zato, kada me je urednica zamolila da napišem nešto lagano i čitljivo, uopšte nisam bio u dilemi da je ovog puta ne poslušam. Zbog slatkog meda, medenjaka i poneke čašice medovače. A pre svega zbog malih "krilatih farmaceuta" zbog kojih sam kao dete bio tužan, a danas sam i tužan i ogorčen. Jer, i pčele ubijaju, zar ne?

Aleksandar Mlač

4. jun 2008.