Olimpijske igre i politika
Ovogodišnja Olimpijada u Pekingu nije prva koja je u političkom smislu kontroverzna. Bez obzira na sportske ideale, politika je na Igrama često imala važnu ulogu. O jednoj od najispolitizovanijih Olimpijada, onoj u Berlinu 1936. godine, u Vašingtonu je postavljena i izložba, i to u Muzeju holokausta.
Većinu Amerikanaca Olimpijske igre u Berlinu, održane pre više od 70 godina, asociraju na trkača Džesija Ovensa, Amerikanca afričkog porekla, čije su četiri zlatne medalje na ubedljiv način pobile ideju o superiornosti bele rase. Ali, kustos Muzeja holokausta Suzan Bakarak kaže da je na tim Olimpijskim igrama glavni pobednik ipak bila nacistička Nemačka, njihov domaćin.
- Te Olimpijske igre nazivamo nacističkom Olimpijadom, s dobrim razlogom. Bez obzira na pobede Džesija Ovensa, te Igre su bila značajna pobeda nacističke Nemačke - smatra Bakarak.
Iako nacistički progon Jevreja nije još bio u punom zamahu, Nemačka je 1936. godine već vodila antisemitsku politiku. Jevreji nisu mogli da se zaposle u državnoj službi, dok su njihove firme bile izložene bojkotu. Pripadnike određenih grupa, mentalno hendikepirane i osobe rasno mešanog porekla nacističke vlasti su na silu sterilisale. Neki su Amerikanci zbog toga pozivali na bojkot Olimpijskih igara u Berlinu, podseća Bakarak.
Ona podeća da su ti "zahtevi gotovo urodili plodom. Jedna je strana tvrdila da su Olimpijske igre sportski događaj na kojem nema mesta politici. Druga je strana upozoravala da nacistička Nemačka iskorišćava Olimpijske igre u propagandne svrhe". Zbog toga, Bakarak kaže da je ne bi začudilo da posetioci izložbe "Nacistička Olimpijada – Berlin 1936" počnu da povlače paralele između Berlina i Pekinga, gde se ovog leta održavaju Olimpijske igre.
Upravo tako misli Nejt Larmor iz Sijetla:
- Tadašnja je Nemačka želela da bude više poštovana na svetskoj sceni, a Olimpijske je igre smatrala dobrim putem da to i postigne. Paradoksalno je to što je, da bi postigla priznanje drugih, Nemačka za vreme Olimpijade morala da prikrije mnogo toga negativnog što je već praktikovala.
Holanđanin Ralf Kupka smatra, međutim, da su poređenja između nacističke Nemačke i moderne Kine prilično nategnuta. Nacistička je Nemačka bila agresivna zemlja, mnogo agresivnija od Kine, kaže ovaj turista.
S njim se slaže i Liza Delpi, profesorka sportskog menadžmenta na Univerzitetu "Džordž Vašington", koja tvrdi da se Kina u poslednjih deset godina dramatično promenila nabolje.
- Prvi sam put u Kini bila 1988. Odmah mi je bio oduzet pasoš, i niko sa mnom nije želeo da razgovara. Sve je bilo veoma kontrolisano. Kada sam u Kini bila pre tri meseca, mnogo me je ljudi pozvalo kući, mogli smo potpuno slobodno da razgovaramo, pozivali su me da kod njih odsednem... Razlika je kao noć i dan - ističe Delpi.
Kao i svaki domaćin Olimpijskih igara, i Kina ih koristi da se svetu predstavi u najboljem svetlu, smatra Delpi. Prema njenoj oceni, naglasak je na ekonomiji, a ne na politici.
(FoNet)
Vašington, jun 2008.