Return to Forever
Čik Korija, Al di Meola, Stenli Klark i Leni Vajt... Ovde bismo slobodno da završimo tekst, jer njihova imena dovoljno govore. Svako od njih ponaosob mogao bi da napuni neki od beogradskih koncertnih prostora. Zajedno su napunili Centar „Sava“ do poslednjeg mesta!
Da Beograđani umeju da cene i da na pravi način isprate gostovanja ovako velikih muzičara, više puta je dokazano, a u ovom slučaju, bilo je očigledno već na prvi pogled na prilaze Centru „Sava“. A koliko cene ovu četvoricu virtuoza pokazali su u prvom minutu. Čim su se pojavili na bini, salom se prolomio aplauz a više od pola prisutnih ustalo je da ih pozdravi! Oni su svoju veličinu dokazali ne samo svirkom, već i potpuno prirodnim i prijatnim ponašanjem. Čik Korija se našalio na račun mikrofona koji nije radio, pa je pantomimom i otvaranjem usta pozdravio publiku. A onda su salom zaplovili tonovi koji nikoga nisu ostavili ravnodušnim...
Njihov način prezentacije, spontanost i pozitivan stav prema onome što rade može da približi ovaj zvuk i onima koji primarno nisu „džezeri“. Ono što oni umeju da izvedu na svojim instrumentima, izazvaće oduševljenje i kod najboljih muzičara sveta. Jer, oni bez sumnje ulaze u onu grupu muzičara kojima je „sve jasno“.
„Slobodno možete da vičete, to je zdravo za organizam, oslobađa!“ rekao je Stenli Klark, vanzemaljac na bas gitari, pre nego je predstavio „prijatelje“ koji sviraju s njim. On i Čik Korija su u bendu od početka, 1972.godine, a kada su desetak godina kasnije prestali s radom, sastav je bio ovakav kakav smo imali čast da vidimo i u Beogradu. Ne skrivajući zadovoljstvo što su nakon 25 godina opet zajedno, s neizmernim entuzijazmom zajedno su oživeli priču koju su započeli pre više od skoro četiri decenije!
Man’s band
I bubnjar Leni Vajt obratio se publici i na račun trenda „boys“ bendova u svetu prokomentarisao da su oni „man’s band“!
Jedino je Al Di Meola ostao „dužan“ neki komentar, ali njegova gitara je rekla sasvim dovoljno...
Iako smo imali prilike da ih, u „solo varijanti“ vidimo poslednjih nekoliko godina, niko u publici nije krio zadovoljstvo što su ovakve veličine ponovo na okupu. Beograđani, kao i mnogobrojni gosti iz okoline koji ovako nešto nisu hteli da propuste, bili su raspoloženi za aplauze, a nisu bili lenji ni kada je trebalo „odgovoriti“ na pozive muzičara da učestvuju u svirci.
Nakon pauze Čik Korija je slikao publiku, i u svom stilu, opušteno i duhovito rekao „videćete sebe na našem veb sajtu!“
"Bolesno’ dobra svirka!“
Vratili su se instrumentima „uz koje su odrasli“, pa je tako Korija sintisajzere i klavijature zamenio klavirom, Klark se latio kontrebasa, A Al Di Meola je do kraja koncerta svirao akustičnu umesto elekrične gitare. Pre pauze čuli smo „No mistery“ i „Romantic Warrior“ , naslovnu numeru s njihovog poslednjeg zajedničkog albuma . Tu su već svi dobili šansu da se dugim solažama predstave publici i sami na bini pokažu šta znaju. Nakon neverovatnog sola na kontrabasu, u kojem se služio i gudalom, ali svim poznatim tehnikama sviranja basa, Stenli Klark bio je nagrađen gromoglasnim aplauzom a Centar „Sava“ bio je na nogama! Ni ostali nisu ništa lošije prošli, zaista je bilo zadovoljstvo i čast slušati ih i videti s koliko se lakoće i duha igraju sa zvukom.
Skoro je došla ponoć kada je prezadovoljna publika krenula da izlazi iz sale. „’Bolesno’ dobra svirka!“ bio je samo jedan od komentara koje ste mogli da čujete u prolazu.
Reprezentacija džez fjužn zvuka odnela je još jednu pobedu...
Tekst: Ljiljana Zdravković
Foto: Mirjana Ristić