White Field 2008

Zalomilo nam se da živimo u vremenu obeleženom velikim rečima kao što su „globalizacija“, „integracija“ „tranzicija“... 
U senci mnogih „acija“ i „izama“ koji oslikavaju političku stvarnost našeg regiona odvija se jedna tiha, kulturna revolucija odozdo, iz baze, koja sa lakoćom prevazilazi jaz između globalnog i lokalnog, modernog i tradicionalnog, unitarnog i individualnog. Poplava džez festivala po malim gradovima na prostorima bivše Jugoslavije je fenomen koji poprima razmere i osobine kulturnog pokreta od koga bi vlade naših raspolućenih i raspamećenih državica mogle mnogo da nauče. I dok se političari upinju da postave vagone na šine ka Evropi i svetu, neki anonimni ljudi po malim mestima širom tranzicione Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Bosne bez kompleksa i straha upisuju imena svojih gradova na duhovnu mapu sveta. Oni ne pate od ksenofobije, njih ne opterećuje hipoteka prošlosti, oni savršeno razumeju duh modernih vremena i kako se komunicira sa svetom. U tome im pomaže proverena formula – džez muzika. 
 
Tek dve godine star „White Field“ džez festival u Bijelom Polju , kao crnogorski prvenac, privukao je ogromnu pažnju medija. Skepticizam da džez ne ide uz crnogorske vrleti i da lokalno stanovništvo nema interesovanja za ovu vrstu muzike, istopio se kao i svaka besmislica u sudaru sa realnošću. A činjenice govore da je dvodnevna džez fešta u Bijelom Polju bila pravi trijumf! 

Izuzetna posećenost, veliko interesovanje svih generacija Bijelopoljaca, prijatna i gostoljubiva atmosfera i primetno uzbuđenje pratili su ovu manifestaciju koju nije mogla da pokvari ni provala oblaka kada je druge večeri prekinut program, a publika ostala uskraćena za nastup Vlade Maričića i njegovog atraktivnog „Romano-Cubano“ projekta. 
Još jednom se dokazala teza da u eri kompjutera reč „provincija“ dobija sasvim drugo značenje koje se više ne vezuje za geografske pojmove. „Provincija“ u naše doba postaje termin koji više opisuje mentalno stanje, lični izbor samoizolacije na koju pojedinac može sebe osuditi i u najurbanijim sredinama. Srećom, u Bijelom Polju žive ljudi kosmopolitskog duha sa vizijom i nepokolebljivom namerom da svoj grad uključe na žilu kucavicu svetskih kulturnih tokova. Crnogorski književnik i publicista mlađe generacije, Mirko Rakočević, okupio je oko sebe malu, ali odabranu ekipu lokalnih intelektualaca koji su svojski zalegli da festival dobije fizionomiju sličnih manifestacija po bogatijem svetu. Njihova poruka je jasna: „Evropa“je mnogo više od najmodernijih mobilnih telefona i skupih automobila. Bijelo Polje zaslužuje da upozna i neka druga, suptilnija, suštinski važnija lica savremenog sveta.“ Odziv i reakcija publike bila je najlepša nagrada za njihove napore. 

Prvo veče, 4. jula privuklo je na gradski trg šaroliko mnoštvo ljudi željnih dobrog fjužn zvuka. Mudro, organizatori su za početak izabrali nastup dve ex –yu legende – Ramba Amadeusa i Vlatka Stefanovskog. Rambo, veliki poštovalac džeza, poslednjih godina primetno skreće ka ovoj muzici. Miksom svojih starih hitova i materijala sa novog „džezi“ projekta podigao je atmosferu i ozbiljno izazvao Vlatka i njegov trio. Stefanovski, jedan od najboljih gitarista Balkana, rukavicu je prihvatio spremno. Praćen basistom Đokom Maksimovskim i bubnjarom Dinom Milosavljevićem publici je pružio koncert za pamćenje. Raspoloženi Vlatko je priznao da je bijelopoljski nastup vrhunac naporne sezone, a da mu je posao olakšala izvanredna atmosfera u gledalištu. 

Tokom drugog dana u Centru za kulturu održan je izuzetno posećen koncert za decu. Grupa poznatih beogradskih muzičara sa zadovoljstvom se družila sa radoznalom decom uz muziku iz Diznijevih crtaća, upućujući ih u osnovne odlike džez muzike.
 „Važno je najmlađima dati informaciju, a kasniji izbor je njihov“, izjavio je saksofonista Aleksandar Jaćimović koji nešto starijoj, već opredeljenoj deci predaje na džez odseku muzičke škole „Stanković“ u Beogradu. Neki od mališana koji su „džezirali“ sa muzičarima u Centru za kulturu, kasnije tokom večeri tiskali su se oko pevačice Debore Braun, tražeći svoje prve džez autograme. Ako je suditi po tome, misija je uspela! 

Najveća zvezda festivala, izvanredna američka pevačica Debora Braun, donela je autentični zvuk „mainstream“ džeza i atmosferu legendarnih klubova Kanzas Sitija. Trio kontrabasiste iz Ljubljane Nikole Matošića u kome su svirali najbolji slovenački džez pijanista Peter Mihelič i crni bubnjar internacionalne reputacije Hauard Kertis od prvih tonova je svima stavio na znanje da će publika imati pravu lekciju iz džeza. Vrsna pevačica rasnog i prefinjenog izraza, podjednako verzirana u svim tradicionalnim stilovima, tek je počela da gradi svoju čaroliju kada se otvorilo nebo. Koncert na otvorenom je grubo prekinula kiša, ne hajući za veliku želju izvođača i publike da podele izuzetan umetnički užitak Mokra bina i kablovi nisu garantovali bezbednost izvođača, pa je na opšte razočarenje nastup „Vlade Maričića i Prijatelja“ otkazan. No, osokoljen divnom atmosferom i velikim interesovanjem publike, Vlada je obećao da će prvom sledećom prilikom doći u Bijelo Polje i vratiti dug. Iako je kiša jako nasekirala organizatore, opšti je utisak da je „White Field“ bio pun pogodak. To dokazuje i prisustvo posetilaca koji su u Bijelo Polje zarad interesantnog programa doputovali iz drugih gradova Crne Gore,iz Beograda, Užica, Kosovske Mitrovice... 

Seme je, po svemu sudeći, palo na plodno tle. Gotovo je sigurno se da je pred „White Field Jazz Festivalom“ lepa budućnost! 
Možda je najbolje završiti citatom direktora festivala, neumornog Mirka Rakočevića: "Džezom protiv stresa! Neka ova kulturna terapija krene iz Bijelog Polja".